Sam sam

Sam sam Moje su noći besane, mnoge mi stvari nejasne, misli iz glave brisane, sada stoje gluposti napisane.   Ležim sam, dok sati promiču, zovem pomoć, usne ne miču.   Senke me prate hoće za glavu da me skrate, pomozi Sokrate, na vlasti su lopovi kao demokrate.   Ležim sam, o svemu razmišljam, o dobrom sistemu, tužan zamišljam.   Ljubavi nigde, od smrti je starija, zbog budala život je ništarija, čuje se anđela arija. Ležim sam, žalim nas dok mačke ciču, misli mi tvoje ime namiču.   Dolaze mi duge…

Pesma

Pesma   Pogled smeštam ispod kapaka, a tamo, kao kod bioskopskog mraka, slike bljeskove prave, a noć je prekrila grad, samo se rečima igram, sklapam, novo stvaram kao nikad dotad.   Igram se rečima pesme koju još nisam napisao, nju zamišljam, večnu inspiraciju, moju muzu koju bih sad opisao.   Poznate reči, moje fraze, metafore i strofe u neredu, pišem o našoj ljubavi, očima boje slične medu.   Red po red, strofa nova, a ona kao stvarna ili samo opsena, stvarnost sve bliža, dahom ideje ponesena, da li je tu…

Nema vise nade

Nema više nade   Ljudi izgubljenog pogleda, nade u bolji život, hodaju, voze se trolom i starim tramvajem, traže nešto, mole se, veruju, žele na put za beskrajem.   Vozim se, sedim tako u prevozu, razmišljam o svemu, i slušam, samo politika, smrt, mladi odlaze, ima li iko neku drugu temu.   Pa šetam gradom, Konzumom i Bingom, gde kupje se tona hrane, a plaća za siću, sve za bolje dane, borim se i boriću.   Već nekoliko dana razmišljam o tome, pogodilo me sve to, biće teško, bome Odu…