Proleće

Okrećem dlanove k nebu, Dodirujem noći trag, Sakupljam zvezdanu prašinu, Ispitujem svog bola prag.     Pogled luta Svemirom, Dok mi vetar miluje kosu, Misli su opijene nemirom, Miris slutnje u nosu.     Apoklaiptični Mesec  mistikom sjaji, I unosi pitanja u mladu noć, Čuju se daljina uzdisaji I energija proleća koja nosi moć!

Dodiri

Ne ostavljaj svoje dodire na meni, Oni me vuku u ponore boli, Guše me, more, razdiru i peku, U grehu otuđenja koji ne moli… Ponesi svoje dodire sa sobom, Ne želim ti zapamtiti ni pogled, ni ime, U ovoj strasti koja me lomi, Punoj samoće i večite zime. Skini dodire sa moga tela, Nije im tu dom i nikad biti neće, Nađi im neko sigurnije mesto, Puno sjaja, radosti i sreće. Sa sobom nosim sene noći, U duši mojoj oluja se sprema, Nema nade da tuga će proći, Za dodire…

Ti si sav moj bol

Razmices zavese gledas obecani grad svetla se pale tinja zelja u tebi jos uvek ti djavoli vire iz rukava svaki nokat krije otrov ljubavi ti si sav moj bol ti si sav moj bol ispitujes zaborav obaras alibi biras ulogu kao haljinu za vece u prolazu me dotakne miris noci i kaze probudi se, pokreni se probudi se, pokreni se ti si sav moj bol ti si sav moj bol… Ekatarina Velika P.S. Neke stvari me jednostavno nikada nece proci…

Istina

Istina je ostala nema Pod teretom skorelih laži, Bez svetlosti koja je prožima, Kao zatočenik koji izlaz traži. Ugušili su veliku istinu, Raku su joj iskopali sami, Njih potoci suza ne dirnu, Oni uživaju u sopstvenoj tami. Lice istine se skamenilo Čekajući da ga neko umije, Dugo se ništa nije promenilo I svaki udah nove zamke krije. Istina se odrekla značenja svog U ime svih nas koje vera ne drži, Nema više zanosa tog, Pojela je laž do same srži.

Treći

Tvoji me pogledi bole Odsutni i daleki, Ti dodiri me ne vole Grubi su, nepoznati, preki. Tvoje usne lažu Rečima praznim i bledim, Plaše se istinu da kažu, Tvoj glas više ne sledim… Varljivo se rodilo proleće, Zavodi bojama i toplinom, U rastrzane misli lagano sleće I hipnotiše ih prividnom blizinom. Danas je tu, a sutra nije Nestalna čarolija sunčanih dana, Sva slutnja koja se u njima krije Ostaje u meni zaključana. Znam, proći će sve Rodiće se dani iskreni i lepi, Ali tvojih neistina svako krivo slovo, Prikovano ostaće…

Dve

Utisni usnama svojim Žig strasti na mom vratu, Jer samo u toj vatri ja zaista postojim, U ovom dugom ponoćnom satu. Obuci me u dodire celu Neka tvoje ruke stvaraju i ruše, Oživi podsvest i bit moju vrelu, Neka uzdasi ovladaju prostranstvima duše. Ne dozvoli da sklopim oči Hoću da vidim i osetim sve, Unutar mog Svemira kroči Ja tu nisam sama…tu nas ima dve! Tanka je granica bunila i svesti Prsti su tvoji mostovi nad ponorom, I ta druga koju možeš sresti, Noćima traga za pravim odgovorom. I ovo…

Snovi o slobodi

Kada kreneš Na usnama ponesi jedno ime, Neka ti pogled bude odlučan i živ, Neka to bude na kraju zime, Dok se u tebi rađa znatiželje poriv. Kada se otisneš Neka to bude daleko, Ne zapitaj se kako, kamo ili što, Oseti da u daljini tebe čeka neko, Neko usamljen, ko ne sluti to. Kada se vineš Ne okreći se za sobom, Konci prošlosti znaju mreže plesti, Odlazak podebljaj  jednim jasnim zbogom, Jer varljiva sećanja uvek možeš sresti. Kad napraviš iskorak Ne pitaj se zašto, Logike tu nema Tu se…

Savršena oluja

U pogledu tvom krije se Odgovor na sva moja pitanja. U osmehu tvom čuče redovi Davno ispisanih tajni. Tvoj dah je savršena simfonija Mira. Tvoj dodir je munja strasti Koja me pokreće i goni dalje. U tvojim koracima živi sigurnost, Nepomična i velika, kao večnost. Na tvojim dlanovima rađa se Sunce I umiva me svojim zracima. Tvoj zagrljaj je moj dom, Moje sklonište i moj mir. Tvoj miris je moja tajna šifra, On me opija, zavodi i vodi. Tvoja mašta je hrana za moja čula, A tvoji pokreti smisao nadolazećih…

Katarza

Kad se nebo otvori I padne u zagrljaj duše, A pogled nestane u oblaku zvezdane prašine, Korak postane odlučan i lak, Negde u vrtlogu svevremenskog smisla, U vekovnom obaranju šaka individue i Univerzuma, Rodiće se… Inspirisana lepotom neprolaznog, Veze atome naše biti u goblen postojanja… Dostojanstveno i čisto- Katarza.

Pristojna

Ne misli da sam ta, Uzorna i smerna… Naprotiv! U mojim rukavima nečastivi drema I kroji mi dan. Ne, nisam ja ta! Moj pogled te vara, U meni divljina živi Ona me razdire i stvara… Kažem ti, Dok je još vreme I dok reči nisu potekle, Sama nosim svoje breme Ruke su ti već same sve rekle. Pristojna zaista nisam, Nema potrebe za obmanom Miris nepoznatog mi je prisan I požuda koja se budi sa danom. Pristojna? U mom svetu takve ne postoje, Samo lažne nade što očajnike teše I…

Osvajanje

Potreban je jedan pogled I osmeh vedar i čio, Da otopi ovaj led I kaže mi šta si snio. Ne poznajem svakodnevicu Jednoličnost, licemerje, laž Višem volim nevericu, Različitost koja stvara draž. Kupi me mrvicama mašte I snovima drhtavih daljina, Nebo je moje utočište A sloboda najveća vrlina. Dodirom hipnotiši minute moje, Magičnim rečima ih oživi I dok lastavice glasno poje Neka nam se sutrašnjica divi. Samo dođi, uspravan i mio, Mača zasukanog u korice I taj sentiment koji budeš krio Poznaću ga, čim ti vidim lice.

Mi

Noćas sam opet krenula u lov Naoružana osmehom I korakom od sedam milja. Usnićeš san o meni. Prepoznaćeš moj pogled I dodir proziran i lak. Dodir koji ostavlja trag. Bez trunke strepnje i razuma. Samo strast I mi.

Gde god

Gde god da kreneš Ja hodim sa tobom, Pratim tvoj miris I grizem tvoj dah, Činim jutra vedrim, A noći zvezdanim Udišem ti život, Ispijam tvoj strah. Gde god da si krenuo Znaj, ja biću tu Da ti pružim ruku I ispevam stih, Da ti skrenem pogled Naslikam ti dugu I zalazak sunca, Spokojan i tih. Krenuo si negde? Utvare te prate Moren stoletnom glađu Brišeš snova prah, Izmiče suština, Brojiš tromo sate, Kriješ svoje ruke, Usporavaš dah. Gde god se zaputio Nećeš biti sam I sve tvoje staze Biće…

Ne budi me

Ne budi me, Želim da snevam Sunčane sate I livade zlatne Ja postojim, Dok tako dremam A zvezde me na tom putu prate. Ne budi me, Kroz snove smo bliži, Vežu nas niti nevidljive strune I neki pogledi daleki i tihi, Čežnja i nada I volja što razume. Ne budi me, Ovde je sve blisko I ovaj neznanac Uporan i smeo, Korača razdragano kroz moje misli I postaje moje jave deo. Ne budi me, Daljine me zovu I slogovi reči nikad izrečenih, Vezu neku sutrašnjicu novu I zovu u carstvo…

Strepnja

Nema odmaram na tvojim grudima Nošena iluzijom dalekog sna, Tromo se teturam među čudima I pitam se gde je granica dna. Osluškujem ritmične otkucaje srca Brojim u sebi da oteram strah, Da li ljubav u tebi kuca Ili je to hladne samoće dah? Oči su zatvorene, emocije slepe Dodiri su samo prolaznosti dar, Za one što vole i u noći strepe, Molim se za njih i za ruku par.

Put

Sklopimo naše dlanove neme, Neka usne sada ne zbore, Vreme je da se na put krene, Pre svitanja i nove zore. Pružimo korak težak i sanjiv, Nek’ trag nam  bude dubok i jasan, Osmeh neka ne bude ranjiv, Već ispunjen čežnjom, iskren i glasan! Sa žigom u grudima krenimo dalje, Nema granice koja kaže – stoj, Sada kad nam sudbina neizvesnost šalje I hrabri nas noćnih slavuja poj. Prostranstva su tu i izazovom zbore, Neodoljivo zavode kradući nam dane, Spakuj svoje želje u kofere, Krenimo na put pre nego što…

Uzmi me

Uzmi me za ruku i povedi Poljima snova i tišine, Kada sklopim oči i započnem san Neka me treptaj želje mine. Uzmi me za sebe Izvajaj me nežno, Želim tvoga tela da osetim dah, Neka bude jutro, sunčano i snežno A ti budi snažan, razoran i plah. Uzmi me sa sobom Odlučno i smelo, Da kušam vatru, tvoje strepnje vir Hoću da gorim, neka bude vrelo, Ubij moju patnju i izbriši hir! Uzmi me sa sobom i oslobodi, Slepa sam od strasti i osećam bol, U sudaru naših svetova nek…

Za Nas

Ovaj krevet preveliki je za nas I nabori tišine nas plaše A suština se gubi negde u procepu, Između dva jastuka.   Ovaj krevet je preveliki za nas. U njemu je slutnja čest gost. U njenim nitima gubi se naša priča I u zoru unosi mrak.   Ovaj krevet preveliki je za nas. Na njemu se mimoilaze naši sni, Tvoji crno-beli, Moji u boji…   Ovaj krevet je preveliki… … za Nas.

Java

Otvorila sam nečija vrata. Zagazila sam u tuđi svet. I shvatila, Da sam već stolećima, Ustvari, Deo tog sveta. Imena su ista. Pogledi su isti. Misli su stvarne. Snova nema… Oni se žive I to ume da boli. Sada verujem. Sa onim što želimo, Uvek dobijemo I ono što nismo očekivali. Težak deo. Suštinski. Najteži… Java.

O

O plašljiva ženo, Dopusti mu da priđe Taj čarobni zvuk Što peva o patnji O čežnji O samoći O danu i noći.   O plašljiva seno Ne lomi tu notu Što osiono njiše se Između dva stiha Samo budi hrabra, Samo budi tiha, Ne lomi tu notu!   O nenadana slutnjo, Dopusti bar da snevam Bez treptaja duše I igre u stomaku Izbistri mi oko, Ne dopusti da dremam Sa dušom u zemlji Sa nogom u oblaku.   O zalogaju gorki U penama vala Ne topi se predano Već ponosno…

Reči

Reči me ponekad plaše. Sada kada su zavese pale I svetla se gase, Nemo i daleko U tmini čekanja. Sada kada vetrovi duvaju I vojske se kreću, Bez grba na zastavi, Bez pečata na pismu, Reči me plaše. Sada Kada horde misli lutaju, Razlivenim prostranstvima I rubom večnosti Vukući konce sutrašnjih pokreta Plaše me… Proročki pogledi staraca, Plavičasta obzorja u magli, Nepoznat dah dolazećeg I klik orla u svitanju. Plaše me reči, Nikad izrečene U potezu četkice I valeru boje Koja budi strast. Reči.

Desilo se…

Desilo se to one čudne noći kada senke nestaju, materija gubi ravnotežu, a misli se otuđuju na onaj bezazlen način… Odlazeći u pravcu Istoka, ne bi li se probudile u nekom novom ruhu.   Desilo se to one čudne noći, kada zvukovi postaju oštri kao ivica usijanog noža, a sluh nežno istančan kao linija morskog horizonta. Na kome se rađa Sunce, okupano pesmom morskih pasa.   Desilo se to one čudne noći, kada su ubili kralja i kraljicu dok smo slušali priču starog oraha, pojeći se vinom sačinjenim od gljiva,…

Tren

Pitao si me: ”Zašto toliko letiš?” Ali ja nisam bila ta! Ti si bio taj koji leti, A ja ona koja plače.   I kada te slutnja Pretvori u ratnika I nemir ti razveže kosu, Ne zaboravi Početak… Gde? Kada? Kako? Zbog čega? Ne zaboravi svoj put, Tajnu mapu, I na njenom raskršću Jedan usamljen lik.   Ni ime mi nećeš čuti, Pogledi će nam se sresti I grudi spojiti u jedno, Četiri stopala postaće dva, A mirisi potpuno nerazgovetni. Grimiz svuda oko nas… I ukus večnosti na jeziku. Tren.…

xxx

Oslobodiću španske vatre u svojim grudima, I krenuću slepa u noć, Prateći mirise tvojih tragova, Biću vođena onim tajnovitim žigom, I uspomenom tvog sna. Krenuću. Želim da osetim nevreme, I da ne primetim pogled, Obrati mi se vetrom I učini me slobodnom.

Pitanja

Kažeš – ludi smo… Jesmo. Kažeš – deca smo! Naravno. Kažeš – neizlečivi… I to jesmo! Igramo se, Varamo I pomalo starimo!   Misliš – normalno je sve ovo! To zvono u grudima I pitanje što zri… Dosađuju ti – ima li nešto novo? A ti kažeš – ništa, Dok sve u tebi ključa i vri!   I onda, u rano proleće Kad dan sa noću se spaja, Probudi te ona tvoja tajna, Odveć poznatim mirisom… … spremaj se za nova pitanja.   I naravno, patnja.