Zamišjam

Zamišjam da san prostor u tvom vrimenu, periodična svitlost iz osame svisti. Tu negdi me smisti, uz prodanu rič za šaku dojma, u stope prikladne. Nevidjive i nečujne zahvalne misli inkolane na korak su  do sna. Zamišjam da sam vrime u tvom prostoru, sva četri stađuna po moru prosuta prid vratima dna. Koliko je dopušteno lutati neverama šutnji po škoju spoznaje. U prigaženim žejama istina i laž , u idrima razapeta moć. Nauči me da sumju uputim prošlosti u zagrjaj, pod skute noći da ostavim straj. Zamišjam moćna svitanja akoštala uz…

uspavanka

Bili dane rojen iz milosti zakantaj mi uspavanku. Iz šudara zaborava u kom tišćeš modre sjene probudi mi uspomene. Di se  krila umirućih maestrala pod kapom nebeskom kripe deštožo mi u san vrati nike davne  slike lipe. Sa kavala iz dajine di vali mi kose pletu ne dozvoli da potonen u bezdan praznine. Gingolaj me u kočeti i osnaži tilo moje, nek zazvone braćoleti, vrile noći nek izbroje ća se meju zvizde skrilo. Nek razapnu rič utihe izgubjene u stađune. Na partencu da ne vonja idro bilo od jubavi mokro i trag duše u…

Di je….

Di pobigne misec kad s moje posteje ode i s moren se spoji, u zlatnom vezu bešćutne dajine. Di kriju se grandece naših obala i radosna jutra bar nekad od kraja odrišena. Kad nebo uzavrije u suludom nizu dodira u zagrjaj zamantanoj svisti. Povrh čežnje rasplamsalih nemira utaži se žeđ radosti . Postoje li  svitanja pijana,u plač ironije zamotana. Bez zloće u idrima bez zanosa pisnika, bez rastanka . Smrvjen vapaj sluti zaveslaj ostvarenih žeja u plameni friž pritoči se san. Di je porat nima otajstva lomača stvarnosti jute Pitaću…

OSTAJEM OVDI….

Ostajen ovdi gospodar svog tila dvojstvo nevera i bonaca . Ostajem ovdi čuvar svojih uspomena, plesom vala u lažinu zapetjana bez vrhunca slave. Izgubim rič moćnu u paleti kolura svog zakjučanog svemira. Lutam u ostanku maćanih nemira nasrid kanala u zagrjaju fortunala. Samo oči govore, u templima bilo tuče. Zaspala ranjena tica bez srca bez duše bez lica. Ostajen ovdi s razlozima, po džepima natrpanim slabostima u plimi tišine kurenat svoj slidin. Ostajen zabiježena u libru bez korica bez imena. U skutima ruzinava sna pročitaj me………

KAD

Kad jednom  izblide sva moja jubičasta svitanja kad kušnje zemajske me potope, besane noći kad  se zacrvene od jeke u kušin prigušene. Ja pivaću moru Iz hrama slanosti svog oka, iz ponora slabosti zgrišpane akoštaće sve prošlo i buduće. Dušu svoju pridaću, usnulom žalu drhtaj svoj nemoćni u ruke maestralu. Postojanje moje tek u salbun posloženo, u jubavi razmnoženo onemoća. Isprosiću milost nevirna jutra, utihu srcem vidljivih strepnji. Blagoslov liposti zvizdanih puta u kapju kriposti nek mi odluta. Ne okrići za menom stranice libra žuta u bavul sićanja stivaj nježno modra slova mog…

RAJ

Jubim jutra sva u svitlost tvoju zamantana. Dah prosut iza rajskih ponistra na provi zaborava obišen dan. Jubim žeju iz bistra redka oka, friž postojanja za vičnost ostavjen. Utopjen smiraj opoćena trena u živo nebo vraćena sjena. Skorena suza s morem se spaja vrije u trenu dok jubim vonje ponizne mašte. Jubeć tako ruku rajske moći lagnje silazim s prijestolja noći U tragu žuta zida ostaje zora blida utkana nit zboršanih ura Breca zvon srca nemir otkupjenja zarobjena šutnja u valu naših htijenja. Ladna  stina ovaj jecaj sluša u posteju teplu tajnu britku…

bezimena II

Prsti tišine razapinju cvit sa usana čudnovatu besidu iz srca. Ravnodušna pisma duše u bezglasnu nemoć svezala snove. Zarobjena vira u pustoš istine, mrva svisti u hodu nakupjena. U kraju oka slanost zasvitluca u dvista koluri zablišći misečina. Vapaj neba u vitru jubavi, o bili bok se razbije val. Čekanje prid zatvorenim škurama da plima spere zaborav. Okamenjeni nemir u modrim venama sa bokun  mene u tim jutrima, otajstvo na oltar žala prineseno. Netaknuta posteja u vičnost prirušena u poludragu stinu izbrušena. Teatar pod kišama na istrunutim daskama naša je svoj utrti…

ŽEJO MOJA

Darivam ti okvir žeja  požutilih srž njihovu  zakotrjam baš iz ognja ove gluve noći. Ne nadaj se ,da će jutro fermano izbliditi  te sanjarske  moći. U okove svezala san jednostavnost prihvaćenu, sve obrise odanosti dobro znanu zboršanu mi maštu. Zgrišpanu bandiru sriće šumprešaću, odu raskoši zapivaću. Zalampaće u škuroj tmini gordost danih obećanja, iz bavula stih brončani. Uskrsla forca iz beskraja se nudi u pinku prostora , izvor šutnje svoj probudi. Školana bez srama tepla zbilja u zanosu , putenošću  modrom dušu umiva. U dragom žalu bez granica svisti jubav svoju…

DANAS

Danas u mojoj kosi caruje tišina. Da oće svitlost ostat zapečaćena, u zakjučanoj sceni vičnost uglazbjena. Danas se vraćam izgubjenoj sjeni u predvorja zacakljena. Daje od šutnje uteć bi tila ostat zaboravjena. Da mi je force za tugu dana u zlatni vel prikrojit, s olujnim moren za bonacu se borit. Nek ostane friž na nebu škuru srži moje čežnja vična Danas kad punte zbrojin nisan baš sebi slična. Kolure sive kroz mene gaze skupjenih  krila u vonju samoće. Slutnja duha opet se igra umisto nas. U bezdan združeni svitlo i…