Ne zovi me na grijeh

Ne zovi me na grijeh ti vuku gladni! Jer moja duša čezne za Istinitim. Ne umotavaj mi izmet u miris jorgovana. Ja samo želim ruže iz Njegovog džulistana. Pa da se sa njima sa izvora aškom napojim.   Ne zovi me na grijeh ti u halji od svile, Pred druge ga obuci i zavodi svojim tijelom. Ja hoću da gledam onog u omotaču grubom. Kako zanesen okreće se oko vlastite ose.   O prokletiniče haj’ idi nekom drugom, pričaj mu o ljepotama ispodpupčanog svijeta. Ja ne želim da slušam!!! Samo…

Ti si moja cigareta

Krišom ću te uzeti da drugi ne vide. Zapalit te u sobi sa prigušenim zelenim svijetlom. U jednom dahu ću te uvuči u sebe. Da zaokupiraš sve moje alveole. Proces disanja će izgubiti smisao. Ostat ću bez daha dok te gutam, Ne zadržavajući ni mali dim u usnoj šupljini. Otrovat ćeš me, al’ nije neka šteta. Jer merak si moj bio i ostao. Ćejf si moj ujutro i pred spavanje. Uz popodnevnu kafu i onako dok čitam. Ma progutat ću te svaki dan iznova, ako treba i na česrice. Onako…

Sat koji otkucava kraj

Polahko otkucava sat.. Pokušavam da uhvatim ovu sekundaru… Barem dok osaburim… Barem dok razmislim… Jer došle su mi godine Kao ne najavljen gost Pretvarala sam se da nisam kući, Al’ ipak su sjele i rekle: Pristavi kahvu… Sjedoh sa njima, pa krenuše teške teme… Navalile se brate, kao najteže breme. Spazih da mi u mladost bijega nema, Da popravim ono što učinih. A spazih ni za starost nisam spremna Da je živim…  Da joj se obeselim. Stojim u ovoj rupi… Izgubljena u prostoru i vremenu… Čekam da se spusti uže…

Kutija snova

Stojim i gledam kud’ dalje, Odavno sam ostavila barbike u kutije, Otvorila sam kutiju za odrasle. A tamo crna rupa snove mi upije.   Snove koje sam sanjala kao klinka, Kuća u zelenilu, djeca trče na sve strane. Ti pored mene mirišeš na znoj, Na peći se krčka ručak, Sa osmijehom zatežem postelju za spavanje, A onda ispijanje kahve u zore rane.   A sad vidim samo prazna li je kutija od snova, Ispunjena nemirom i tišinom. Samo čujem eho koji mi bubnu opnu razbija, Da život nije ono što…