Recicu ti ono sto nisam nikom…

Nadji me u usnuloj reci, nadji me, nesto cu ti reci. Recicu ti reci, bezgresno i tiho, recicu ti ono sto nisam nikom. Uzmi me iz tuge povedi u sutra, zagrli me nezno dok mislima saram, ostani uz mene, prokleto se bojim, ostani uz mene, reci da me volis… Utoni sa mnom u duboko more, od samoce nema nista gore, utonimo daleko u snove, probudice nas zora svojim vikom, recicu ti ono sto nisam nikom…

GROBOVI SETE

Nadanja su naša iščezla u trenu ostali smo kao otočje pred buru. Ginuli smo za naše kamene gole i suzama gasili domove što gore… Nismo se snašli u našem beznađu padali smo,al smo se smejali molili za nevažne stvari za njih dali naše živote mlade… Godine su nas pregazile gradile se nove stvari al nas još uvek plaše nemiri stari gledamo sa prezirom na vreme što će doci, oni će slaviti slobodu, a mi iz groba necemo moći….

Dodir samoce

Negde daleko gore visoko, gde oblaci paraju nebo, negde tamo gde izvire carobni vir, tamo gde gresnici pronalaze mir tu se krije SAMOCE DODIR… Negde u seni, gde vetar blago bdi, negde duboko u meni taj DODIR SAMOCE si ti, negde tamo na vratima pakla, gde postoji samo noc, DODIR SAMOCE ima neopisivu moc… Daleko u prasini beskraja, na krilima sna i iluzija, DODIR SAMOCE lagano ubija. Na izvoru ljubavi i uscu hladnoce, zauvek u srcu ostaje DODIR SAMOCE…