Pesma o Tamari

Oh ti divni stvore sto u nama vidiš samo najbolje Tebi čiji su snovi naši preci nego svoji I nikad ne znamo dal si reka ili ptica ili zvezda, ili vetra sap Rame za šapat, ruka za odmor , srce za dušu Kriva si za toliko lepih misli, za toliko zlatnih osmeha, kao hiljade šarenih riba Ti što boju lepoti daješ, miline ispunjena tek delića tvog bića Prijateljima tvojim, srećnim ljudima blizinom tvojom ispunjenim Tebi od srca kazemo jedno veliko HVALA! Oh ti divna Tamaro mala!

Predstava

Sam, um mi obavijen melodijom, iz svog vakuma gledam trku ljudi Slepi maraton gde nema pobednika ni cilja, vec samo novi početak Zar sve što vredi ima neutaban put, zar je svet jedan veliki trn Borba boja u njihovim životima, dobro i zlo.. a stvarnost siva Tek ponekad.. neki pogled zaluta iza zavese, nesavršeno bice drhti u dahu zveri depresije Par brzih treptaja oka i opet je sve šareno, ptica je ponovo u zlatnom kavezu svom Nepoznato im uliva strah dok mu ne daju ime, broj i podsmeh Želja za…

Zvuk zelenog

Zeleno jutro polako se budi Prva misao ka njenom prozoru usmerena Nesvesno se smešim, znam da je tu, blizu Zivot moj, samo splet okolnosti oko duha njenog Ponovo krecem, opijen.. samo jos jedan tren da joj uzmem, otmem, ukradem Osećam kao da lebdim nad njom, kao da je kap rose na žednom dlanu A nje nema, ne mogu da je nadjem danas Gde je, šta se desilo sa iskrom našom? Pitaju demoni moji ljubomorni, ljuti Trazim je srcem.. dok telo, zatvor moj nastavlja današnju rutu Duboko u meni tutnje oluje…

Bezimena

Osećaj davne zaljubljenosti, prve simpatije – ona sila sto tiho tutnji iz dubine Stara slava žute svetlosti Naizgled zaboravljene godine slika i misli okupljene oko mog nerazdvojnog i nedvosmislenog postojanja Ponekad popričamo.. čini se kroz maglu, ali opet svake reči, svake pauze se sećam Secam se tvoje blizine i očiju sto dah mi kradu Tvoja ramena, ponekad na tren podignuta ja sam video krišom.. Kao iz čarobnog sna prizor, mom je srcu to anestezija preko potrebna I onda kad kažem ti nesto normalno, sigurno, Kad rečima mojim kraj se nazire…

Zver

Mračno nebo moje, večita noć.. svo carstvo mojih osećanja u daljini stojiš samo ti Ruka tame i senke, sila noći ja sam bio, oko tebe štit pravio U tvom svetu za mene iztkanom, svoju ulogu sam živeo Ponekad, tek na tren osetim tvoj umor tvoj hir moj je zakon i zelja od vremena jača Čak i kad sanjaš, kad se magija tvojih očiju sklopi sa snom Čak i tad me držiš vezanog melodijom onom koju samo zaljubljene duše poput moje čuju Kao pas čuvar, kao djavo sto čuva pakao.. dom…