LOVAC

DOTAKAO SI MOJ GLAS  SVOJOM  STRIJELOM, TI SI LOVAC KROTIŠ   ŠUME MOJE KOSE, NAPINJEŠ  SVOJ  LUK  MEĐU  MOJIM  USNAMA, PALIŠ  U MENI  NOĆ SVOJIM POLJUPCEM.

NEDOKUČIVOST

GIBAK JEZIK VATRE GMIŽE KROZ KAOS ČULA, ŽENA CRNOG BEDRA RASIPA  BIJELI ŽAR ŽIVOTA U SVOJOJ BRZOJ KRETNJI, NJENA JE KOŽA OPORA POPUT  NEDOZRELOG VOĆA, NEUKROTIVA NJEGOVOM  VALU…

ZATVORENO PLAVETNILO

ZNAM, POKRETOM RUKE RASPRŠIT ĆEŠ OBRISE MOG LICA NA OBZORJU, RAZBJESNITI  OBLAKE CRNE –  NOĆNE ČUVARE NAD BEZIMENIM GRADOM ŠTO PLOVE I  SVOJIM CRNIM JEDRIMA SIJEKU ZATVORENO PLAVETNILO MOJIH OČIJU. PORINUT U SEBE, U  BESPUĆE  BESCILJNOSTI BESANU, BJELOKOSNU, POLUNAGU U SVOM ČUĐENJU ME OTKRIVAŠ.

ISČEZNUĆE

GALOP TVOJE KOSE NA VJETRU, OLUJA STRASTI S OKUSOM  TVOJE KOŽE DOLAZI TRAGOM  TVOJIH USANA KOJI UREZUJEŠ U MENE , ZAZIVAŠ  NOĆNE BOGOVE U LAKOJ KRETNJI SVOJIH BOKOVA, ISČEZNUĆE DJEVIČANSKIH SNJEGOVA…