cvet

cvet u prvom satu novog dana mislim o svim satima i danima u kojima si postojala, u kojima je neko drugi sve to znao bolje od mene. klečim pred zidovima, pred tvojim likom koji se neće ponoviti, koji me je jednom tako dodirnuo, znaš da to i dalje sija u meni u mraku ove sobe, u tmini moje svesti. prelepa si ali teška u mom sećanju kao grob koji milujem. ne znam da li je ikada postojalo vreme za nas i prostor za nas ali shvatićeš da sam sve to…