Ruke muškarca kojeg volim

Htjela bih noćas da si tu, tu, pored mene na jastuku. Htjela bih prošlost davno obećanu. Na tvojim vjeđama vidila bih ti sne, priče davno ispričane, godine potrošene, čekane… Čvrsto u rukama svojim držala bih ruke muškarca kojeg volim… …i sanjala…

Mom prijatelju

Hej… želim ti reći nešto što nikome nisam. A tebi san htjela, jako… Iako si znao koliko te volim, samo sam ti još jednom htjela reći. Znaš li… imam svoga anđela… …tamo gore. A htjela bih jako da si tu. I svi su plakali…na sprovodu… Danas se ne sjete. A ja te vidim i čuvaš me, znam. I pričam sa svakom sjenkom. Pričam ti što je novo, i što su mi pričali tvoji… Znam za svako ogrebano koljeno i dolazak doma u 6 ujutro… Još sve po tebi miriše. A…

…čiji sam ja komadić neba…

Često se pitam tko si i čime sam ja tvoj sjaj u očima zaslužila, često se pitam znači li tvoj osmijeh ono što moj govori tebi… Da li sam ja netko, nešto… …čiji sam ja komadić neba? Tvoj? Znaš li da želim samo malo tvoju ruku u mojoj? Dodir…miris… Ne tražim sve. Ne trebam… Samo malo da mi srce zaigra. Na dan, na tren tek… …i ništa više…

Duboko…

Duboko… …negdje u mojoj duši istinu znam, iako sebe lažem i čudan osmijeh ljudima pokazujem… …a ne znaju da je maska i da duboko ispod jako boli… …onaj netko, ono nešto što samo ja i ti duboko u sebi znamo…

Netko

…želim znati jednom – kada Ti uđeš u moj život i preokreneš sve naglavačke. Ti koji si mi suđen doći – Netko! Hoće li Tvoj osmijeh naći moj, da li mogu moje oči Tebi pokazati mene. i možeš li postati – samo moj Netko? Jer sada sam Nitko i sama ja, dok čekam da Ti dođeš…