Voz beznadja

Na peronu pustom,neizvesnost cekam, na ramenu nemiru, prepustena zudim, polako voz beznadja,dolazi po svoje, u koji cu vagon?Kako da presudim? Dok lokomotiva,uz zvizduk zastaje, otvara se vrata svih pustih vagona, neodlucno mislim u koji da udjem? Otezale noge,obe teska tona…. Nasumice idem ka lokomotivi, sablast tvoga lika pokrece masinu, polete voz nekud u pravcu beznadja, ozivljavam proslost,brisuci prasinu! U prvom vagonu,zatekla sam tugu, rasirila ruke,na nedra me privi, u kupeu pustom,otvara mi srce, da u meni ona vec odavno zivi…. U drugom je nada u vagonu zelja, da sve nije…

Blagoslov zivotu

O hvala ti Sunce,sto me danas grejes zbog tebe i moja dusa sjajem blista, kad pogledam nazad niz reku zivota. opija me mami bistra voda cista!   Srecna sam u sebi,blagosiljam Bogu, na mirnom zivotu,plodovima dragim, okruzena ljubavlju,svojih bliznjih, opcinjena recima toplim, blagim!   I hvala ti sreco,za sve sto mi pruzas, ja sam mali covek i malo mi treba.. Ljubav,postovanje i topla rec prosta, blistav suncev osmeh sto mami sa neba!

Majko….

Suocena s nemani sto nad tobom vreba, moja dobra,mila i nadraza mati!!! O,koliko strepim dok te krisom gledam, i u sebi tiho,neizmerno patim!   Ovaj zivot Tebi,nije mnogo dao, zato ti si davala i kapom i sakom, zasticena srecna na tvojim nedrima, cuvala me nezno,cinila me jakom!   Izrasla u zenu,jos jacu od tebe, na tvome ramenu ne trazim utehu, prepoznas Ti,svaki grc na mome licu, zalostis se tugi,veselis  mom smehu…   Ti,kraljice moja,s bogatstvom u srcu, ispucalaih saka,dodirom od svile! Bogatstvo je tvoje unutrasnje carstvo, od cistoga zlata tvoje…

Labudica snova…

Belicasto perije,carobnog labuda, u izmaglici snova,prostranstvom poleti, nezno me pokriva po citavom telu labudica snova oblaku uzleti… Nevidljiva krila odjednom se rode, divovsko me srce oblacima nosi, unutrasnja snaga,pokrece mi zelje, ka oblaku ceznje,mozda tamo ti si? Mozda si ti labud sto mi krila jacas tvoje sjajno perije,miluje mi telo cekas me sigurno,to je moja zelja, u mislima zene, kipti nade vrelo! Vrelo nade!Vrelo misli!Vrelo ceznje! Na sve strane kipi ,zvezdama me vodi, oblacima satkanim od skrivenih zelja, zelim da me tvoja ljubav preporodi… Prelepi labude,usnulih zelja, rasiri krila,nezno zamahni…

Sapat zore..

  Nezni sapat zore razbudilo Sunce, glasan zov petlova, prelomi muk noci, iz narucja zore iskrada se tama, za Mesecom, zvezdama i ona ce poci…     Na kraju sam snage i bez trunke sanka, u nemirnoj javi, dok mi mrak sad pada! U sitne sate slusam, tvoju monodramu, glumac si bez premca, juce, sutra, sada!     Duge puste noci, snove su mi krale, duge i preduge,  kidala od jada, gledala uludo zore kako  svicu, cekala da dodjes, moja pusta nada…     I suvise luda, od ljubavi slepa,…

Pljusak…

Blista zito,ljupke bulke,blistu mladi suncokreti. Okrepljeni snaznom pljuskom kog cekase da doleti.. Behu dugo na kraj snage,na umoru i bez nade, da ce nebo da pocrni,u tom casu kisa pade! **** Zedno pije majka Zemlja,da joj ceda snagu vrate, da podignu gore glavu,da se snagom obogate! Pa bujaju njive,polja,bokore se bulke male, poljsko cvece se raduje posle ove kise pale! ***** Pa stasaju i jacaju,pokrepljeni kisom,suncem, lelujaju i blistaju,snaznim duhom vrelim srcem! Cuvaj nebo,moja polja,moje bulke moja zita! Cuvaj zute suncokrete,nek’ godina bude sita! **** Padaj kiso,padaj draga misli ti…

Zov kuce…

Preko polja i planina tamo mene nesto vuce, kroz krivudav put,daleki, koji vodi me do kuce, * Cim ja tuzne sklopim oci,vidim svaki crep na kuci, od tuge za svojim domom mislim srce ce prepuci.. * Neka spona neda mira opominje svakog casa moje misli vodi tamo i dusu mi uztalasa! * Dusa koja pati silno i kida  od bolne sete prema kuci  i avliji tamo moje misli lete… * U tom mirnom,nocnom,casu  zavirim u svakom kutku, pogled dusa leti domom,uzivam u tom trenutku.. * To je ono sto me…

Krcag..

U gomili starih stvari, pronasla sam krcag jedan, vidno stari,vec okrnjen ,nekom bese nekad vredan. * Vredne ruke grncareve,trudile se s puno zara, pa ga lepo ukrasile ,za to treba bozjeg dara. * Kupio je otac stari,lepoj kceri- vodonosi da kosace ona poji kada im se seno kosi. * Pred ocima slika ziva-mirna reka,mlada deva, kako krcag nezno nosi dok iz duse pesmu peva…   Suma peva, peva polje,na sve strane pesmu nosi dok joj nezne bose noge,gaze travu sto se kosi… * Krcag igra joj na grudi dok ga…

Jecaj brda

Zasto jeca brdo,zasto cvili gora? I samo je jecaj sa njega prolama! Jedno selo belo zivelo na njemu, a danas u selu jedna dusa sama! * Nestala su stada sto krasise polje! I zamro je plac tek rodjenih ceda! Samo gorak jecaj iz dubine brda otkriva taj bol sto nacini beda! * Nemocna starica ostala u njemu nema,seta selom iz kuce u kucu, stara,sve se nada mozda tu je neko, i da je pozove na rakiju vrucu! * No, nikoga nema,neg’ je tuga prati, njen verni pratilac,njena tajna sena. Sa…

Bela breza…

U sumarku jednom mirnom,dve su breze rasle, vile, a do njih je mali jablan, stasao iz zemlje mile. * Majka Zemlja ih rodila ,hrani pazi i neguje, nad njima je otac Sunce,stiti,greje uvek tu je. * Prva breza vec porasla i borici nju gledaju, vita, bela i prkosna pogledi je kolebaju… * Mlada i jos neiskusna ne zna sta je zivot pravi, na sve strane iskusenja ,vetar, da joj grane savi.. * Ucio je otac Sunce i pazila Zemlja majka, da je zivot cesto cudan,retko da je lepa bajka… *…

Purpurno sunce

Purpurno sunce obojilo nebo, plese taktom tanga, zapadu na grudi, a u meni peni, kipti vrelo srce, bas svaki otkucaj ka tebi mi zudi. *** Plisana, crna noc baklju s’ neba gasi, zaspalo je sunce, zapadu na nedra, u mojim grdima, sve veci plam baklje, ka tebi, moje srce, podiglo je jedra. *** Sa plisanog neba, zvezde nas daruju, u nebeskoj basti ruze se bokore, pa kisa latica sa neba se prosu, postelja iz snova, ogromna k’o more. *** Zuboris mi telom, talasas mi srcem, u sanjivoj devojcici probudi se…

Hodnici zaborava…

Na prstima hodim hodnicima zaborava da te ne probudim,dok ti mirno spavas. Ususkan u srcu,u ljusturi krhkoj. nema,tako setam,putem zaborava… *** Oci su mi sklopljene u njima te cuvam, bojim se nestaces kad otvorim oko… Zenica si moja,moje sunce vrelo.. Gnezdo ti je srce,ti si njegov soko! *** Hodnicima crnim,neumorno hodim, gde trazim zaborav,al’ ne dam secanja! U njima ti vladas,vladaru proslosti. Uzalud,olako,data obecanja… *** Lezis mi na rani,lecis je i bolis, u srcu mi vlada zaborav,cas nada. U oku te mije,suza topla,sjajna, niz obraz se lako iskrada i pada……

VERA,LJUBAV,NADA

Koracam po snovima,sigurna u sebe oblaci su moje staze put beskraja… Nebeske mi zvezde-stanice radosti, put napred me vodi do rajskih odaja… *** Osecam te silno,tvoj miris i dodir, nevidljivu ruku sto me sebi zove, dok tonemo lako u meke oblake, zadovoljna tonem u presracne snove.. *** Jedino u njima srce mi je budno njegove se zelje uslisuju sada, i koracam snena, ono me predvodi na ostrvu zvezda gde postoji nada… *** Pa me vodi tako po nebeskom svodu, sa zvezde na zvezdu u neznanom smeru. Tamo gde cu kletvu…

Megdan istine…

Zrnevlje junastva,stremi mi u srcu svaki dan po jedno zrno me osnazi a ruke mi sklopljene na srcu  lete, stojim na megdanu istine i lazi.. ***************** Ti!!!Prosipas slatke,nelogicne reci, poklanjas bez stida lazna ubedjenja! U meni zri sud sud pravde i istine ova noc bez lazi sve od sutra menja…. ************** Sazrela je pravda u ranjenoj dusi, jer sve sto zelim nek istina pobedi! U srcu mi izvire vrelo bistre vode. Vrelo koje neda da ga tvoj led sad ledi! **************** Ne dam da pomutis ovu bistru vodu! Ne dam…

Slika vesele ulice….

Sa tugom se setim doba, onog davnog proslog casa. Oslikane te ulice pune duda, crnog blata… ******* Trcali po toploj kisi koje danas vise nema, igrali se mi topova od blata se rucak sprema… ******** Pevala je tad ulica i vrvela sva od dece, kuce male od cerpica, mirisale na perece… ******** I na dunje sto mirisu u jeseni sto nam dodje , kad se setim svog detinjstva od sete mi suza podje.. ******** Put je bio bez asfalta , tek po neki traktor prodje… Pun prasine,cesto blata sada novo…

Ranjena lavica…

Nocas sva stremim,k’o ruza na vetru, dok u tvome oku trazim zracak mali, jer najmanji dodir tog pogleda dragog moje srce snazi,moju dusu gali… ********* Sa strepnjom trazim,plam u oku milom, a ti krades oci i gasis mi zelje, uskracujes mi pogled-obasjan toplinom! Nocas mi u srcu umire veselje…. *********** Otvaram ti srce i jato mi krene, sa drhtavih usana lavica zacvili…. Povredjena slomljena i ne biram reci sa bolom i zebnjom opirem se sili… ******** K’o kosava zavijam,kidam sve pred sobom dok u meni topot konja odzvanjava, iz ranjene…

Dosada….

Napolju je vreme tužno. to je samo vreme ružno kiša pada već satima tužan sedim na vratima… **** U sobi je tužno, mračno osećam se tako plačno!? ,,Gledaj crtać!” mama kaže usput ona rublje slaže… ***** Što je mami baš svejedno pa po kući radi vredno, kuva, sprema, čisti ,briše, radi, radi, baš previše! ***** Neću crtać kažem mami ,,Uzmi medu i ne drami! Imaš bojce i bojanku, ili čitaj neku bajku! ***** Vredna mama mi govori i po malo mene kori, dok ukusni ručak sprema nizašta vremena nema! ******…

Frula…

Tvoja pesma orila se brdom,proletala preko rodnih polja, po livadi mirisnoj sarenoj od te svirke rasla svima volja! Simbol bila naseg srpskog roda, nasih polja, nasih malih sela, orila se pesma nocu danju,kroz sedeljke i seoska prela… Moderno je doba doslo nama, na brdima vise nema stada, nema frulu niko da zasvira,neka cudna tisina sad vlada! Frule su nam utihnule sada ne ori se pesma vise dolom, koju svira neko momce mlado,dok mu srce skrhkano je bolom! Na poljani nastale su pesme o ljubavi mladih sa livada dok pazise svoje…

Presto ljubavi

Cepaš se srce,kidaš se k’o struna, al’ nova te ljubav ponovo zaceli, beskrajnu tugu izdržah dušo, sve dok se nismo ona i ja sreli…. Na noge sam opet a klečih pred tobom i nežno sjaji mi ljubav u oku, a nekad sam bio slepac od suza, vraća se reka svom starom toku… Uzalud šaptao seni na prozoru, milovao senke na mračnom zidu, mirisao jastuk što ti kosu pleo i plakao okrenut leđima muškom stidu…. Tražio te u ledenim jutrima u magli što razdvaja noći od zore, bezbroj sam puta pisao…

Gospođica..

Šminkanje me izluđuje a i silno i uzbuđuje crven karmin lude boje i neseser mame moje. Sta to ima sve u njemu, vidim puder,senku,kremu oci se u cudu šire kada vidim te šešire… Pa kad stavim ogrlice, narumenim belo lice, pa obujem cipelice na visoke potpetice.. Ma, prava sam gospođica to se vidi sa mog lica, jos kad šetam,vidim pistu, onu k’o u  modnom listu… Ali mamu jeza hvata, čim to vidi još sa vrata! Kada vidi kozmetiku tada digne silnu viku! Gospođica tad nestaje, kada pod tuš ona staje!…

Brod snova…

Drhtim, želim, hoću taj zamišljen dodir, duša srećna jezdi, niz pučinu snova, kako me usrećuješ, šapućem zvezdama, dok mi snovi daruju iskušenja nova. Čamac snova vodi me do ostrva zvezda, ti upravljaš kormilom uspavanog broda, oooo kako me voliš, dok mi srce vapi, svake noći željna, nova epizoda…. Od najcrnjih noći stvaraš zlatne niti, niti koje boje, osmeh srećne žene, dok nas nose struje, tog beskraja sjajnog, gde me srećnom čine, ruke tvoje sene. Znam da ću sutra preklinjati sebe! Dok mi pusti prsti, prazne ruke lome, i sada dok…

Gladni vrapci..

U prozorče neko kucka, pa to jedan vrabac kljucka… Glad ga gnjavi, traži mrve, hleb kukuruz ili crve! Sneg  je skrio svo dvorište. Zašto vrabci danas pište Tvrdi hlebić,mama truni, šta to radi baš me buni? Na verandi mama baca, ali tu je moja maca. Nekog vrapca da uhvati, ali pazi moja mati! Da vrapčiće sve nahrani, a ti maco,vrapce mani! I oni su živa bića, tako meni mati priča. No, maca se silno ljuti sad će ona mene čuti brzo njoj ću mleka dati, tako učila me mati! Baš…

Pekarov pomoćnik..

Mesila je mama neko fino testo… Odmah sam do nje zauzeo mesto! Dobio sam brzo jedan manji deo, u mešenju testa zaneo se ceo! Od brašna sam bio po čitavom telu, po licu ,po kosi, čitavom odelu… Samo mi je testo bilo jako čvrsto a mamino meko i vazdušasto! E, onda sam počeo ljuto da se bunim i testo po čitavoj kuhinji da trunim!!! Maminom strpljenju prolazilo vreme, pa se njena ljutnja okomi na mene! Ušao je tata kad je čuo viku i malo me grdio gledajući sliku.. A onda…

Busen zemlje

U žuljevitoj ispucaloj šaci, podig’o sam busen zemlje moje, Koliko znoja upila si njivo , koliko truda, dal’ se muke broje, Gledam svoje ruke žuljevite, sve mi kažu ovih deset prsta! Dosta truda uzela si meni, da se blista svaka tvoja vrsta. Davala si meni nesebično, pune čase i meda i zuči, ćud prirode, a i ćud vremena ko na svetu može da dokuči. Na kolevci tvoga toplog praga, podig’o sam svoja draga čeda, od brige za tobom mila brazdo mom je ocu rano, kosa seda. Stiskom ove ruke ispucale,…

Stvorena za tebe…

Izvajana sam od strasti i ljubavi, da celcitim bicem za tebe stremim, vajao me Bog od tvoga rebra – covece, da pripadam tebi, ti pripadnes meni! Vajao me Bog za tvoje zelje, price, da na tvom ramenu stvaramo zajednicka htenja. U ocima mi udahnuo tvoj lik da velicam, dok me vodis napred u slatka iskusenja. Stvorio me od tvog srca, sacinio, pa me stavio u tvom bicu da zivim! Da ti tecem kroz vrelu krv, zuborim, da ti budem sunce u danima sivim! Vajao me prema tvojim culima, rukama, sa…