Marijana

Marijana   Ti si meni poput novi Zeland Blaga si mi obečana zemlja, lijepa žena, otok mojih snova, kartolina tako bliza, tako moćna, daleko od vrutaka mog, i noga i most preko mora blistava, raspjevana liturgija. Ja sam Namah mali prozaik, okvir prema suncu,, zelen i zdravo biće, lišče koje vjetar njiše… Prolazim kao konjanik, a capella srodnoj duši, potonula proza u rijeku.

Cesta

Ne bi moga gledat svijet ne bi sunce bilo žarko putovanja ne bi bilo da ne stojiš mi u krilo. Ti si moja tajna cesta bez tebe sam u tuđini boja si mi i toplina koja skrati dan i zimu.

Franko

Bija  je junak i čovik i po, osta i priko, oduševio, zavičaj svoj, a malo šire, nije se štedi, pao bez muke. Fala na svemu, fala na znoj, kršćansku snagu i ljutu boj, fala ti Franko, dobro si čini, misleći na te, uvik smo složni. Dobri rod moj, suza i krv, jedna je kap vječita rijeka, jedan je dom, odan odjek, vazda je naša mila Hrvatska.

Boogie Woogie

Meni se najviše Boogie Woogie za vrime lita i kad padam na to kada curi sa sve strane budni ludi pivaju čuje se iz daljina vapaj Woogie sokol leti za njim boca Boogie baca Woogie kakve su to face bile kad se nudilo ludilo svakome se Boogie-Woogilo !

Besmrtnost

Ne želim biti star ne želim biti mlad nit zaustavit na tren nek me dalje nervi tuku neka tilo nosi muku duša je jača od smrt . Znamo … I zaboravimo pisme, ploče, avanture jedinog nam života. Zauvik …

Welcome to México, the country of disco

Prvi dio je ” Santa Kilo“, drugi je ” Kennedy bulevard“, ovo je nastavak…. Welcome to México, the country of disco Dobro je odgura taj Ford, jesan svašta radija u njemu, i urla san ka Castafiore u Berlinu, piva pisme blagoslovia pjesnike, a eto vratia san ga vlasniku još bolji ! Na carini nitko i ništa, prtljagu smrad i sparinu zahvatili autobus, vozimo se prema Tijuana, grad udaljen nekoliko kilometara od velikog susjeda, kad odjednom plakat ogroman di piše : ” Welcome to México, the country of disco ! “

Emir

Negdi u Bosni covik spava, tako godinama se naspavao, i stvarao.., sto stvarao ? Stvarao filmove, neki međunarodno priznati i nagrađeni, znaci redatelj svjetskog renomea, mirno stvarao u tisini duboke sume u Bosni. Od jednom sve mu se u glavi zamanta i on se, gle cuda, promini. Bilo je to godine devetdeset i trece, emir se napokon probudia iz dubokog sna, i doznaje nesto velicanstveno, udari ga struja : on je velik nacionalista

Raskrsnice

U mislima mojim zlatne boje siju, more se uzdiše hrabro nađe svoj put, kad je bonace sve me više ima godinama sebe olujnom ljepotom razbacia dušu kriznim ulicama ; ko nije svit proša neće me razumit. Daleki putevi su kao bliski rod jezik govori i snagom se širi po selu i gradu ka toplo srce ; u nekim trenucima svi pišemo povijest a prošlost živi u netaknutoj prirodi, krv Hrvatske sad plovi do mirne luke ; mi obićni ljudi sa planetom dišemo, opet će za kraj stati tamo di je…

Deset godina života

Brzo projdu te godine, nema povratka izgubljene ! U repertoaru propalog čovjeka ka i kod uspješnoga nema spasa šibaj dalje. Kad je cilj promašen zbog nekih propusta, kada je cilj ostvaren a i sam ne znaš šta si sniva, postavlja se pitanje čovjeku : da li treba crtati cilj za života i da li život bez cilja smisla ima ? Ja, mali čovjek, umjereno lud i pametan, napisa ovu pismu bez cilja sa željom da razmišljam o svemu  

Kennedy bulevard

Oj karolina zemljo draga, Oj Karolino voljena sa svih strana, teško čovik ostavlja ljubav, zemlju svoju, ženu dragu, pijan vozim stari Ford, pijan ali pristojan ka Lord, viskijon se tiješim na juriš ulicama punih luksuznih reklama a posvuda klošarda na trotoarima, onda mi dojde ja sam nešto kao luksuzni klošard i smijem se, pijem dalje ka dunav u moru. E sad prolazih kraj Puba Owardson još otvoren, iako rana zora, na nju mislim, misli lete za Tihuana, žena iz Cabo Verde crna ka coca colu u mom viskiju, prvi put…

Santa Kilo

Vlakom putujem prema Columbia gledam pejzaže i snivam misto koje neznam koji ću pogledom pozdraviti u kamen i maslini nazdraviti. Sunce prži duša sija ka ljubav čoviku nasprem žena sve izgleda tuđe a moje…. Nakon duge vožnje stiga san u Santa Kilo vrelo selo smješten u Južnoj Karolini popi jednu Coca Colu i maza krtić sendvića onako kaubojski. I  širine i dubine Visine sira i vina sve bi naša u Santa Kilo osičen miljama od doma svoga. Okrutan, neobrijan, smrdim uh ! Pivam mornarske naše ispod mosta mortus pijan ka…

Imam pjesmu za tebe

Imam pjesmu za tebe koja će zaplivati od mora do dunava miris zlatnog proljeća pjesmom te zovem, idi… Idi ćamcem preko save od obale nove kreni pjevaj sa mnom pleši tihim valovima mojim na usnama zrelog dana zna ćeš da te pjesmom ljubim

Vratila se iz daleka

Stigla si iz daleka sa šeširom ka kišobran debele naoćale crna ka vrag stigla si poput holivudske zvijezde med u očima orkanske sise ka Pamela Anderson… Zapitah te čemu sve te promjene ? Ti meni da je to normala da  ženska mora bit prsata elegantna uz pomoć Silikon Valley ! E bivša moja dobro te sredila Amerika.

Vojnik

Takav i kakav svit je promatra u oku pit bula sad kad je lega na strani poraženih sad kad mu vitar odnia dušu gleda je istinu u očima neznajući jel ona stvarna ili je nju sanja u dolini kad je biža od nasilja od ruševine od crne magije u zagrljaj prostaćkog rata Pogodia ga je metak sto metara od more padao je mrak padala je noć pada je vojnik ka nesritna zvizda pada je u noćnoj mori svog života pada je tlak

Slavenski čovik

Slavenski čovik skače, ruši granice, voli on poništit razum do  beskraja, pa ode k’vragu na vulkanu di brklje nestaju ka mušince žalosne. Slavenski čovik univerzijalni grom pretvara se u oluji, priko  minska polja počne plesat ka Indijanac oko vatre. Iz njegovih pluča  divlji vitar puše, u oku svom vrti se stari svit.

Krist iz Nazareta

    Znam da je volia more da je kuša blato i znoj da je majku bilu sanja Palestinom boson nogon proša u zagrljaj boga. Znao je plakat ko kiša glatko pogodit sunce i nevinost u istom času, izludit bando kriminalca, pokosit travu đavolu, kobna mu raskrsnica s Judom… U dalekoj zemlji bliskog otoka kad su pisme u naroda viorile mučia se čovik na križ krvaria tilom ispred zla da bi život poklonia svitu budeči nadu i svitlo s dušom netaknutom, Božji Dar generacijama.

Zbogom ti živote

 Zbogom ti živote, zbogom zadnju noč , opraštam se svitom s bolom lom lom, ono što sam tia nisam ni vidia, ono što sam mrzi kao vlak se širi. Zbogom ti živote bolje je umriti negot trpit govna umisto dragulje… Ono što sam ima dajem sa šeširom, ono što je manjka u pismi je zrilo. Zbogom ti živote i divlje sudbine, neka ova pisma u samoći sniva, vračam ti se kući, Legomire brate, vračam se da kradem zadnje note snova.

MEKANO SRCE

Nikad ne prestane šum tvog srca u jesenskoj noči, žilav prostor krvavih riči, i kad se malo udaljim vrime mi vrača tvoje lice, grad naših prvih poljubca, more naše plavo ; i kad  sebe zaboravim uvik me tvoja ljubav prati, a šum tvog srca u jesenskoj noči…

Istina i Laž

    Teški oblaci putuju nebom, u oblacima laž i nesporazum, nesklad i ležernost… Ako ti kažem da sam Musliman misličeš da lažem da ti najgore želim da ču ti razbit zube. Ako ti kažem da sam Židov misličeš da travu pušim da ne jedem zdravo da ču ti kosu počupat. Ako ti kažem da sam Cigan misličeš da sam opak da ču ti dicu jurit da ču se zalipit. Ako ti kažem da sam Ateist misličeš da sam prošvika da se molim   Che Guevaru da ču završit spaljen. Ako ti kažem…

Vukovar, visage de guerre

Ova je pisma za Vukovar i stanovnici Vukovara, govori o jednoj osobi izgubljena za ratna doba, u borbi za život i slobodu, ništa vise. 20 godina je prošlo, da se ne zaboravi…. Ovo je antiratna pisma, definitivno. Une foule immense est réunie dans un champ d’herbes de plusieurs hectares. Une pagaille de feu s’annonce et la venue d’un sombre facteur, une troupe en représentation guerrière est plus que probable. Cette foule compact se nourrit si bien de sa présence qu’on ne dénombre nul mot dominateur, nul visage externe à cette…

Genève ma bohème

Sa tvoga sidrište podaj mi nadahnuče, triba mi ludo obzorje, iz tvojih Bains* najlipše dišem. Od otoka Rousseau, stvoren za pjesnike, sve do jednoglasnog engleskog vrta, svjedok sam tisuče strasti ! Govor mi daj, bezimeni Plainpalais, odjebi Pâquis, znam da sam popularan… I kad sav uzbuden naletim novim izdanjem velim ti grade : Ženeva, boema, mi amor, volim te, je dis je t’aime Genève, ma bohème. Na tvom sam tlu pokopa lažna obečanja prepliva niz bolnih stina, daleke obale, tad uvidia da si u svemu rješenje za onaj koji te pročita, koji stobon…

Napukline

U tvojim mislima strah od prokletstva odgovor je netaknutoj opeklini. U jakoj vatri postupno pocrvenim, skromne napukline, ti si meni sjajna. U mom srcu ukloniču strah da te prepustim orhidejama.

Pusta logika

Kad obrije te ljubav, kad odbije te život, pred oblakom se budiš prvi koraci k’pustinji… I staneš gol na cesti, i nitko te ne gleda, i nitko te ne vidi, spreman, tako je …Za bijeg. Pa pitaš se što to bi, pitaš se što to čini, i pitaš se što ti bi, pitaš sebi jesi kriv za sva izgubljena dijela ? Pustia si gadnu bradu, pustia si dugu kosu, pustolov, bez jezika, stao si gol na cesti zaboravljen od svih, zarorobljen po koji put. Nevolja te vodila, duboko te ranila,…

Moj galebe

Ponedeljak, listopad, 21 stolječe                  letim do nedostižnih visina, visoko među zvijezdama, da nađem mir, da nađem sna, tamo gdje… Tamo Gdje…Tamo gdje… Kupam se u kadu, u rukama držim C.D.-a Olivera. Prva pjesma : Skalinada… Ne vidim tu ništa sporno, rekli bi naši političari, i ja sam pao sa skaline pa nisam o tome stvoria pjesmu. Druga : Malinkonija, prekrasna balada… Zaspa sam u kadu kao da je bila zadnja, i kad se probudia več je bila ona šesta svirala je karoca rano u veče, u francuskom gradiču okupan kišom i…