zena od svile

u kestenjasto jesenje doba poceh da sanjam njen hod zene od svile, zlatne kose i usana sto su ljubile… ljubile k’o blagoslov. stisnuta ulica i guzva u suton shum njenog koraka dok gazi tiho predamnom i lisce polako umire pod njenim stopalom. ispod nabrekle bluze sevala je strast a ja u plamenu kao sena plast, sanjao sam nas… zanosnih bokova letela je k njemu. Mi nismo ni postojali i bolno prizivam danas tu temu o zeni od svile, zlatne kose i usana sto su ljubile… ljubile k’o blagoslov. Legao sam…

nebo sam shvatio..

Nebo sam shvatio, noć me je progonila, Ja sam patio. Protekle proklete godine sam odbacio, Proklinjao boga, Bacio sećanja iz mnogih razloga I onda našao razlog Razbio izlog u kome stajala si ti Ukrao sam te, ukrala si me Opčinila mesečeve mene a zajedno sa njima i mene Razloge ne tražim trezvene, bezvezne Nesvesne misli su mi prekrile oči Ja sam ostao u tmini, izvini ako boli Ali ne zelim niko da te voli sem mene Želim sebe u tvom srcu, želim te za svoju jedinicu, mezimicu Samo moju devojčicu…

pustite mi moja sunca da mi sijaju

vidim probijas se kroz guzvu uzalud, verujem da neces moci ja cu ti probati pomoci ali verovatno je i to uzalud, ovde je sve uzalud, sedim gore na nekom nebu i posmatram sve place mi se…ja vas samo molim da pustite mi moja sunca da mi sijaju Svetla me gledaju, mira mi ne daju, ne znaju sveznaju a ja mrzem u ocaju, pomozi zmaju u nocaju krtici u rupi, mislis da smo glupi, tupi, neozbiljni lupi! pa ces cuti, stani, vidi kolutaju se koluti a ja u njima sam zima,…

putovanje bez kraja

“… Sa dubokom noći sve je oblačnije, tvoje oči urezane u moje kočije, ja putujem bez pravca i smera. Ništa ne smeram, samo da sanjam, da te želim, da ti se klanjam u snovima, da te ljubim u nekim novim životima… Jutro je, sunce stidljivo se pomalja, ja odlazim i opraštam ali ne zaboravljam. Pustinja želja, puka promaja, beskraj me od istine na mahove odvaja, ja ponavljam pokrete očima ka nebu. Tragam za našom srećom, družim se sa svojom tugom i kada ostanem na ivici ponora obratiću se nikom drugom nego…

usnio sam..

Usnio sam noćas zvezde na nebu, usnio sam tebe u moru burnom. Slušao sam ptice kako plaču, video sam sunce u polju tmurnom. Leteo sam noćas do tvojih oblaka, leteo sam polako noseći sav strah. Video sam kako odlaziš, laganog koraka osetio sam, srećo, kako mi zastaje dah. Čuo sam suze kako se lome od sećanje, čuo sam krike poslednje pesme. Klečao sam noćas i molio za praštanje klečao sam i molio boga da me odnese. Shvatio sam poruku, što mi šalje On, shvatio sam reči što bole duboko i…

tišina ljubavi

Noćas pogledi se lome, suze teške poput tone zvezde i mesec nek se gone, ja teram po svome pratim kolone, patnje u srcu mi zvone, osećanjima ponet, sećanja razbijam na jone i opet tu su one, tvoje oči, dijamanti iako nisi kraj mene, ja te sanjam, ja te pamtim strepim, plamtim i bojim se da shvatim da nikad neću biti tvoj, a toliko puno sam hteo dati hoću da shvatiš koliko patim, a drago mi je što si to ti, zanemeo noći provodim u svojoj sobi na mestu gde prestaju…

ti znaš

Vizija, počinje niska nizija da me udara po mislima, a slika je pričala o dva pogleda sto su milila jedna po drugom, zajedno pod ruku sa tugom, neizmernom tugom… I dok sve ovo pišem ti si vec negde daleko, smeješ se nekom drugom , nekom srećnijem od mene, pogledam korene kuda vode do zemlje, do neke nove biljke, novog izvora. Ti si moj izvor, ti si moj umor, moje okrepljenje, moje sve, moje kamenje u moru, moje sunce u zoru, moja si… bila si…nisi…bar u mislima smo i dalje isti……

agonija ide….

statistički gledano, ja volim sebe predano perverziju nemamo, kod ‘que pase’ snevamo i zevamo pavela cekamo, i 13-og u decembru se ne damo iako je sve sjebano, ja ivanu ne smatram prevarom željka, mira, gluva soba puna hira i azra svira oni igraju iako ploča statira, tišina razara pivo umara i starica stražari kao utvara a on sedi, ispisuje papir, kao da se udvara… black sabath, azra, crnjak ko mesec na terasi žali se que pasi, adventuristi najbolji u klasi nedeljom popodne cigara na cigaru se gasi zvali su ga…