NEDOSANJANA JUTRA Već odavno ti tajnu znaš Uvek sam u tvome srcu ja, I neka oluja, neka tegoba, Neka nevolja i loših ljudi, I reči teških sa okna portala, Nek’ reše sami nevolje svoje A ti si van toga, i srce moje Kod tebe nek’ daje toplinu snova, Pa hoda i sanjaj, do večeri nove, Do snova novih i novih vidika, Onih divnih naših krajolika, Onih iz sveta Samo za nas. Jutra ja snivam ali nedosanjam, Budim se opet, ponovo, snen, Radovan srećom i dugim čekanjem, Kao da sutra kod…

NE VOLIM SUTONE Ne volim sutone ni magle jesenje što dane nam tamne u svetlosti našoj pa jutro čekamo, pospano budni, daleko bliski i vidni u mraku, najlepših snova nikad presiti, da opet dan svane lepote naše, daljinu da blizu doneti smemo, samo kako mi jedini, posebni, umemo. Sutone ne volim jer magla vlada, k’o dim sivkast štipa mi oči, ne vidim svetla okolo mene, sve osećam toplo a topline nema u sumraku ovom i traženja ovog za bolje nešto, za bolje sutra. Zato dolaze čekani dani i sudbina tera…

MIRISI TREŠNJINOG CVETA

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću. Magla je pokrila sve zaborave ja sunce čekam, Andjelu dragi, da stignem tamo do mile moje, i moram da hodam neznanim putem jer osećam pravac, mirise trave, i cveta trešnje, i dušu Andjela, dobrotu Tvoju nebeskih visina. A tebe molim, Andjelu mili, pevaj joj mirise trešnjinog cveta neka joj snovi što lepši…

Godine neznanja, protekle bez nas *MOJA ISTINITA NEVEROVATNA PRIČA* Sredinom šezdesetih upoznao sam puno novih drugova, prijatelja, prijateljica. Mladi, često smo pravili žurke /sada se to zove PARTY/. Već u to vreme počeo sam da radim. Preko raznih dopisivanja – nije bilo ovakve elektronike tada – upoznao sam najpre Vesnu, iz Zagreba, pa kasnije i ONU osobu, zvaćemo je dalje Sekica, isto iz ZGB. Vesna je upravo planirala da nastavi školovanje u Internatu VMA /vojna akademija/ za medicinske sestre – i to baš u BGD. A ona veoma lepa pametna…

KO ĆE DA VRATINEZNANO PROTEKLE GODINE? Nisam kriv jer nisam znao,godine lutanja sam odbolovao,meseci postali preduge godine,tuge su mnoge radosti smenile,a ti si bila, najdraža moja,neznano sama unutar mog srca,bez ljubavi moje, bez nas sa nama,i godine išle, redjani kalendari,svi dani novi postali stari,a ja sam lutao i nisam znao,nikakvog znanja nisam imao,mila moja. Sada,kada je sabrano vreme veoma proteklo,ja minute vraćam svih onih godina,i trudim se veoma da bude sa namasve propušteno, sve nerečeno,sve obećano, sve ostavljeno,sve da nam vratim,sve naše da bude,jer niko ne može meninikada da proba…

NISAM JA OVDE Najdraža bliska daljino moja ja nisam stvarno uopšte ovde,tamo sam negde, u tvojoj duši,u osmehu divnom što bole sve ruši,pa pogledaj sebe i vidi me onda,tu sam ja srećan,kod tebe jesam,najmila moja,kod tebe ja. Darko (Bgd,28.dec.2018)

SUNCE OBLAČNOG DANA ◘ Putem naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti jurio je autobus. Naš poznati autoput, a dan je bio kasnojesenji, veoma oblačan, povremeno je iz tamnih oblaka lagano plakala kiša. Dan oblačan celim putem.Ustvari, skoro celim putem, jer, odjednom je san postao stvarnost. Odjednom, vreme nije bilo kao pre i iznenada je granulo zlatno sunce iz tamnih oblaka. Najdraže sunce na svetu. ◘ I ja sam znao. To su bili kilometri ONE Gradiške, Nove Gradiške, mesta na kome si postao Andjeo Neba, na kome je Tvojim uspenjem započeo drugi…

LOKOTI I KATANCI GORNJEG GRADA

Stigao sam preko velikog trga do uskog prolaza, preko puta divne poslastičarnice, tamo gde počinju istorijske stepenice prema Gornjem gradu. Lepota istorije, lepota izgleda, lepota sećanja. A sve je to moje razmišljanje sasvim neočekivano prekinula mila, slatka, divna, plavooka i plavokosa devojčica, ljupko me pitajući: “Čiko, vi hoćete gore?” – “Naravno…” – odgovorio sam i ne stigavši dalje nastaviti svoju priču… Ona mi je već dala milu, slatku ručicu i povela me uskim stepeništem uzbrdo. A ja nisam verovao, bilo mi je tada tako lako da se penjem tim stepeništem,…

TVOJE ZABORAVLJENE REČI

Danas sam našao tvoje zaboravljene reči; strane izbledele malo, hartija nešto starija, žuta, a reči tvoje iza korica, čitam i vidim, opet se setim, tebe iste od danas i onda, radost što donosiš u ranjenu dušu, što lečiš opet sve moje boli, one od znanja i od neznanja, mila moja. Danas sam našao posebnu knjigu na posebnom mestu, tvoje zaboravljene reči i osmehe čitao nenapisane, i čitao tebe, i čitao ljubav, ponovo, mila moja…                Darko                (Bgd,31.okt.2018.)

SANJAM SVE OVO

Besciljna šetnja stazama bola neznanog grada kraj neznane reke, ni ljudi nema, a ruke daleke, a oči skrivene za oblakom crnim što preti danju i noću jedinim voljenim, ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim, u nemoći svojoj pomoć ti tražim, veoma veliku, veoma sada, a oči daleke … I dalje ne znam kuda do tebe još jednom da vidim najmilo lice, da dušu ogrejem svom srećom tvojom i srce ozdravi svom željom mojom, da te bar nadjem u crnilu šetnji, i prosvetliš radosno sve ove tuge neznanja…

OPROSTI MI

Oprosti meni, premila moja, što nisam znao za dane protekle, u ranoj zori sam tražio zoru a usred dana svetlost čekao i nisam znao, ni slutio nisam, da posle noći dolazi dan. Oprosti meni za lutanja tvoja, za tvoje staze neznanog puta, jer baš zato ponekad duša mi luta od onog dalekog do ovog sad. I snovi neznani postaše stvarnost i neću više za juče da znam, izvini za tada, neznanje oprosti, i budi mi sada duga najdraža, ti moja duga, ja tvoja duga, da posle kiše boje razliva, one…

JA OPET TE SLUŠAM

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007) Ja opet te slušam a ne vidim dane, ne vidim sumrak, ne vidim sunce što krila je spržilo tvoja, a samo si ti visoko leteo, i samo si bio jedini ti, i samo si ti … Divni čoveče, dušo naša, kao lasta si leteo visoko da vidiš sve drage osobe, da pomogneš bolne ljude, da nasmeješ tužne i tuge ozdraviš, da usrećiš čekane i nesrećno voljene i utešiš nesrećne… Ja opet te slušam i nema tuge za legende žive, i opet te mislim i volim i zahvalno…

BLISKA DALJINO MOJA

Ne gledam više strane kalendara jer stoji vreme a boli rastu, ne spajam više kraj sa krajem kada su krajevi sve dalji i dalji gomilani računima besramno visokih, tražeći potpunu propast nekada više srednje životne klase, i zato su boli života jaki a izvor vode zatvoren odavno. I dok nosim ponovo stvari prošlosti, dar Domu za stara lica, ja, koji nemam, ipak sam bogat, jer duša je radost tvog postojanja, vesele, mile, divne ljubavi, i tebe sam zatvorio u moje srce da si mi blizu, moja stvarnosti, moja lepoto, najlepša…

KO JE TAJ ČOVEK

                   ~~~ No one will ever know                             the truth but me … ~~~ Ko je taj čovek što skuplja protekle uspomene, sve tuge smešta u prebolno srce i pomoć otišlu vraća na početak da reši protekle puteve pospanih trava, bez svetla po danu, bez snova po noći, sa uzdahom nesudjene sudbine. Ko je taj čovek što dušu ima potpunu tobom a radosti od juče, neznane, znane, hoda ih u nadi, a zna i hoće ponovna jutra iz čekanih sutra, da povrati snagu i srce umiri, uz dodire tvoje, i…

NEZAPISANI TRAGOVI

Pisao sam nezapisane tragove kao nove – a davne – kao nove – a sutrašnje – vidim nestale sve prašine sa puta, a zli su srušili fabrike, straža je neka druga, odavno drugi asfalt postavljen, misle – brišu nezapisane tragove, a ne, to ne, nikada neće … Pisao sam a kelner je opet doneo roštilj na jako sunčanom stolu, i leto je bilo, i bilo je toplo. Pisao sam pa daj još po jednu, dok ljudi odoše svojim kućama, i svi sem mene, i mrak je već. Pisao sam divne…

MOSTOVI NAŠEG OKRUGA MEDISON

Film naših života je projekcija neverovatnog. Ne moram puno da razmišljam, i da se sećam, pa sva su sećanja već tu. A ne bih rekao da smo ikada zajedno prelazili preko naše reke u mome kraju ovim mostovima. Odavno sagradjenim i odavno nepoznatim za nas. Ja na jednu, a ti na drugu stranu. I obratno … A gde su sada igranke u onim poznatim salama? Gde su žurke i muzika sa vinila i spavanje u kadi? Gde je sada majstor Skadarlijskih večeri, blizu senke Tina Ujevića, slika i prilika onog…

JA OPET ŽELIM TUŠKANAC

Ne znam to mila, Stalno te sanjam I opet želim, Svim srcem celim, Da ponovo dodjem K’o stari znanac, K’o voljeno biće, Tamo, sa tobom, U naše gnezdo, U svet snova i jave, Od juče za sutra, U naš Tuškanac.           (Bgd, 29.05.2018) /Foto: S.K.  

MOŽDA

Možda samo sanjam, možda i ne živim, moguće da spavam sve lepote tvoje u ramu svevečnom te ljubavi moje. Najdraža plavetna lepotice moja čuvaj me k’o juče, danas ili sutra, i protekle godine, večeri il’ jutra neka budu sa mnom, il’ bez mene tvoja. Možda samo sanjam, moj najmili cvete, na mesecu snivam protekle susrete … Možda … (Bgd, 29.04.2018.)

GDE SU NESTALI TRAGOVI …

Ponekad pitam gde su nestali tragovi nekada šetanja naših jer uvek i sada kao i tada smeh svetli staze gde mi smo bili, onako prijatni, onako mili, duša iskreno prenasmejanih od prijateljstva predugo dugih … I praznim rukama grlim te sada i prizivam opet, kao i tada, iskrene reči, a ljubav željena, najpoglede snijem, a neznanja skrivena, a tragovi duše ostali dugo iza vremena kada smo snili kao frendovi iskreni tamo, i tako tada, i tako samo … Gde su nestali tragovi oni nekada šetanja veselog našeg, jer sada smo…

JA ŽIVIM TVOJA SUTRA

Upiti neznani nestali tada, nisam ja onda, nisam ni sada, pa nosim terete naše prošlosti, ne znam, ne umem, saznanja nemam, umorno listam slike radosti i probam da ćutim, ne mogu da pitam, gde su lepote onih dolina, skriveni mirisi poljskoga cveća, da li nas čekaju blizine daljina tamo da vesele opet nas nose, tamo, gde sreća i jeste najveća, tamo i opet, tamo i nas. Odmorno probudjen ovoga jutra svakoga dana osamne sobe radosno tužim tvoje osmehe, ćuteći urlam reči za tebe i nemirno živim sva tvoja sutra i…

ONE LIVADE – 2

One livade mirisnih trava iz prošlosti vratile ponovo sreću i cvrkutom života iz zaborava kroz zrake sunca u nežne snove radosno pozvale dolaske ove iz mojih snova i jave moje da vratim se tamo na poznate pute, na iste livade mirisnih trava, bez ikada, bez nekada, zaborava. I zato želim, sa tobom hoću, povratke naše neću da brojim, ja tamo jesam i kada nisam, kao kad tu si i kada nisi, i budan sanjam livade naše onih mirisa tebe i mene i samo sa tobom ja tamo jesam kada danas…

ONE LIVADE

Hoću da ponovo odem na livade one moga detinjstva gde putevi dugi bliski su bili tamo smo srećno zajedno snili bez osama, bez onih težina, boli, gde budan sanjam i sanjiv te volim, na livade one ti mene vrati da spavam i snijem te mirise sreće na tepihu trave zelenih vlati. Hoću ponovo da odemo tamo gde rastu kaćuni na vlažnoj travi, gde jaglaci požute brda a ptice se bude i cvrkuti svuda upletu tišinu sa muzikom sreće i mira prirode tamo, na zelenom moga detinjstva. Hoću da ponovo odem,…

KAKO DA KAŽEM “VOLIM TE”?

Mislim i ne znam, ne umem da kažem, “Volim te” – to nije pravo, ne mogu da lažem, jer nije to hvala za tebe mila, to nije za više nego si bila, a mene iz tuga sasvim izvukla i vratila suncu, povratila tebi; sve davno poznato u novo isplela milošću svojom, ljubavlju vernom, od mene učinila osobom nežnom, osobom tvojom, i mojom i tvojom… I zato hoću, al’ reči nemam, istinu reći, al’ više ne znam, nemam ja reči lepših od ovih, nisam pronaš’o izraza drugih, pa pišem dve reči,…

TI ZAISTA POSTOJIŠ

Toliko ljubavi, nežne topline, toliko pažnje i razumevanja, koliko to umeš neznanom snagom sebe i glasa svoga iz duše preneti, da na trenutak pomislim da nisi stvarna…   Samo sam nekad u bajkama čitao o princezama dobrote ali iz snova… I nikada nisam, ni kao dečak, poverovao u bajke, ili u sve to, a ni sada, skoro da kažem, da tako ipak ne verujem …   Ali, verujem zato u tebe, mila, verujem zaista da si stvarna, moja princeza iz najlepše, istinske, ali nikada napisane bajke …   Nenaviknut na…