Tebi

Da! Bas tebi… Htedoh ispisati nakicenije redove. I zaprepasti me nepodnosljiva belina praznine koju treba ispuniti recima koje se otimaju da te ushite… Da,bas sam tebe sanjao citavu noc mislio na tebe ovog predugog junskog dana… Izgradio ti udobno gnezdo u svojim mislima I gle! Ucini ti se tako prijatno tu da mi jos pevusis I sve mi se cini neces skoro otperjati iz potkrovlja moga uma. Sta mi je trebalo to… Da. Bas sam tebi i o tebi i za tebe sve ovo. I procitaces,znam… To je gotovo sigurno.…

Volim…

Volim…. Kada se nasmejes to volim. I onda Kada utones u mene kao u toplu rec i tvoje dlanove kao nezne ptice kada drhte na dlanovima mojim. Volim sto umes da se veselis i da tugujes i sto kazes ono sto treba reci a sebi precutim, i sto precutis ono sto sam sebi rekao. I sto brines bole li me ledja kada dugo stojim u crkvi na badnje vece drzeci te za ruku da ne odletis sa ostalim andjelima i tvoje tiho: “hvala”. A nije bilo na cemu… I volim…

napisi mi bajku…

Napisi mi bajku,rekla je… Kao da je to lako. Cak ni meni nije lako napisati bajku,iako sam Mali Princ. Iako sam se sacuvao bolesti Odrastanja Iako poznajem Tajne. Silna cudesa. Iako poznajem magiju i carobne reci. Napisi mi bajku… Kao da zivot vec nije bajka,sa svojim usponima i padovima,preokretima, igrama Sudbine… Ona je princeza ljupka,slatka… nosica koji ume lako da se uvredi, ociju koje pitaju a kako samo ume da bude razmazena! I kako joj samo to lepo stoji… I kako ume da preti:zaljubices se u mene,videces… I kako je…

Gle!

“Gle,kako je mesec lep” rekla si zadovoljno,kao da je tvoj mesec na tvome nebu,okruzenom zvezdama tvoga oka… I pricamo…kao deca,otkrivamo tajne i skrivene misli i precutimo uvek nesto sto nam na misli dolazi samo kada se rastanemo… I opet,tisina kada izlazis i odlazis. I tada shvatim pomislim na ono sto uvek mislima izmice: nase sutra niko nam nije obecao ni juce ne postoji ni na jednoj karti. sve sto danas nekud ode nikad nece da se vrati… I onda,ostane samo trenutak jedan jedini,neponovljiv i nikada odgovor ni na jedno pitanje…

Trazio sam te po pesmama…

Uh… Trazio sam te po pesmama citav moj zivot sanjao pa te onda i u snu trazio nadajuci se u sebi da si se tu negde skrila… Trazio sam kud god iza svakog coska gledao pa se mislio da smo mozda zmurke igrali i ti se nekud sakrila tako vesto iza nekog bora dok sam ja zanesen brojao do vecnosti i nazad… Trazio sam te po svim vremenima jutrima i vecerima po mislima i pesmama uvek po pesmama i nikuda te nisam nasao cak ni u onima koje sam sam…