Sve što imam

Sve što imam to je moje, niko mi ga dao nije Loša majka, loša zemlja sav taj bes iz istorije. Sad mi trebaš da te imam, ne da bih ti dala sebe Već da ćutis i da živiš sa upustvom upotrebe!   Da te me českaš  gde mi grube ruke ne zalaze, Da me vodiš u sigurnost po skicama moje staze. I da shvatiš da ja imam svoje mesto, polje bazno I kašiku vremena za pod razno.   Tvoja pitanja su kao deca bez oca i majke Siročad na koju…

Obećao sam da na papir necu čemer kada nisi tu

Jutros te opet nema , po ko zna koji put, I ja te crtam srećnu, ja te bojim veselu I volim k’o sto voleh nju, Devojku sa Zlatara. Ja i ti  i oni i Xara. Sto dalje od sveta Ti si nas admiral mi smo tvoja epoleta. Nema lepseg leta, vode i  visina Leci nemir sav taj svemir izmedju planina Sa pogledom na jezero i rukom preko tvoga ramena… Mogao bih tako da zaspim zauvek.

Početak

Razbio  sam kutiju i pustio da lete Utvare iz prošlosti, senke, siluete… U pretplati na bol, sve redovno stiže, Otvarao  i čitao i puštao sve blize   Sumnju sto me razape, bez milosti i Boga. Kriv sam jer sam morao da pobegnem od toga, Da pronadjem za sebe, kutak ispod tvoga bedra, Da naučim da plovim širom razapetih jedra.     Nedovršeni  lik u drami  “protiv sebe” Sve sam smislio, napisao i uvukao tebe. Ti si sanjala i plakala i volela i gradila Sve što sam poželo, sve tako si…

Pečat

Ja nemam ljubav iz detinjstva, Ni sa kim nisam rastao. Niko mi nije slao poljubce, Niti  kose pramenje!     Kidan u sebe, pa dok ne pukne i Sve što znam je da sam rodjen sam. Potpuno svestan  da sve nestaje i Nista nije ko sto izgleda…   Neeee!   Samo  zvuk i Reč Koju još imam da ti dam.   Samo si ti i Samo ja Na ovom svetu rodjen Sasvim  sam!     Ne želim tvoje duge besede Sagu o zdanju, čeznju, uspomene… Ne želim planove i gradove,…

2012

Smak je sveta pomeren za godinu dana! Još neko vreme  za gubljenje vremena i sedenje ispred ekrana.   Kupite sada, platite do kraja sveta! Kucu, kola, graderobu, zdravlje… Na odloženo – do sudara planeta!   Sunce je ljuto, U krizi identiteta. Ozbiljno uzima u obzir da pukne od muke na kraju sveta.     Putujte na kredit, ljubite na odloženo. Vreme ne čeka, sat otkucava , Postaje jako složeno.   Smak je sveta pomeren za godinu dana Još neko vreme za nova ulaganja i Mahanje s grana.   Sunce je…

Ivanjdan

Sanjam je, kako me sanja. Moj promrzli mozak odsečen od sebe, Juri  njenim bulevarom, Kuca na vrata, po koži grebe!   Sanjam je kako me sanja. Lepa i čista, ko na Ivanjdan. Leptirice  sa tankim zivcima Ako je bude, neka bude Jovana!   Sanjam je kako me sanja. Ponos i prkos i reci koje nista ne znace. Glupe moderne igracke… Kroz etar pakost putuje.   Sanjam je kako me sanja. Stojim na mestu na kome sve počinje Gledam u senke, brojim korake Ne čujem njene cipele.   Katanac peva  mostu…

Dete

U podrumu duše, Modrom  okeanu uspomena, Ronim… Da se ne izronim i Nestanem za sva vremena.   Tražim, ono Suncem obasjano Dečje lice. Trazim, jednu pesmu Napisanu Perom rajske ptice.   Pesmu što se samo u snovima cuje Refren  sto se javi Iz sna  osmehuje!   Ponovo u zamci Grada vila i sivila Bežim… Da ne pobegnem Od deteta što u sebi nosim, mila.   Ljubim Jedno suncem obasjano, čedno lice. Pevam Staru pesmu, Napisanu Perom rajske ptice.   Pesmu sto se samo u snovima cuje Refren  sto se javi…

Pesnička

Vredni prsti, pera laka Iz vrela duše, iz srca mraka. Snevaj i piši, voli i diši… Mirno! Za rime sve. Oboji lice i bori se I uvek isto je   Devojke ne vole pesnike Zato i pišu, zar ne!?   Popij  još koju mastila kap, Dok znoj papirom kao slap Klizi sa čela, pada na dela… Mirno! Za rime sve. Naoštri um, zabavi se I to je to i to je sve.   Devojke ne vole pesnike Zato i pišu, zar ne!?   Pametno jutro svodi račune, Pomera reči kao…

Hladno

Hladno, To mora da je jauk Što po kostima se kreće. Hladno, Kao eho na gram pazarene sreće. Lažno kraljevstvo za lažnog konja, Kome smrt iz usta vonja. Urlik okovanog roba Što se čuje sa dna groba. Ona sunce svoje čeka Ispod mosta od čoveka Koji dolazi i pruža Buket zaledjenih ruža. U prah istočene sene, Koje prolaze kroz vene… Na smrt preplašena vila Ispod mosta san je snila: Ljubav, Nežno miluje joj lice, Bujna nedra, bradavice… Ljubav Nove dane mirno prede Dok aveti ne izblede… Hladno…

Izmišljenoj

K’ o ždrebica lakog kasa Doprla do mene reč je tvoja Zvonkog  glasa, Divljeg  pogleda i jarkih boja. Izmišljena, Ja nemam ideju, Kome da napišem stih Pa te izmislih! Ti si poput vetra Koji lišće vuče, Pa se pitam gde si danas, Gde si sutra ili juče? Izmišljena, Ja nemam ideju, Kome da napišem stih Pa te izmislih! Nadam se da tvoja suština je boja, Jer ne volim crno beli svet. Poput lake balerine U nebesa što se vine Kada sa balkona bacim cvet. Izmisljena, Ja nemam ideju, Kome da…

Devojka od milion dolara

Nosi vredne noge, zakopčane ruke. Kapa preko lica, Dan je samo skica, Prethodnica Čita tužna pisma, izmišljene reci Govori dok spava, Dok sva neba plava, Premotava. I dodir potreban je samo Da trgne se i voli. A, dodir, kriv je opet, što ce Jutro ponovo da boli. Volim da pričam sa njom, To me jako zabavlja. Ona je zbirka neobjavljenih  nežnosti Ona je devojka od Milion dolara!