DOK ZURIM U PLAFON

zivotareci I gledajuci u sve kutke srca svog, svog doma uvek lepog, a naizgled opasnog, smatram, da uvek je zivot lep ma kako izgledao dal je stao, on nastavlja, ali do sad me nije ostavljao. Uvek bi me iznenadio, ali ne I izdao izdaju te tvoje lose procene osobe doticne,one kojima si srce dao, a na kraju priznao, da ni one nisu pogresne, zato dajes ocene, ocene svom saznanju, znanju da si uradio sve kako treba I da zivot tece, ponekad pece, obicno nocu vise nego danju kad gledas sanjivo…

PROLAZNOST

Prolaze cestice ovog organizma, organizma hladnoce. Prolaze sekunde ovog trena, trena samoce. Prolaze sati ovog dana, dana rondjenja. Prolaze leta ovih godina, godina zivljenja. Mada I dalje cestice idu dalje u ovom organizmu I ovog trena sekunde prolaze ne primecujuci samocu Sati ovog dana tek su krenuli, ne znajuci ni koji je dan Leto tek treba doci ove godine I jedva ceka jesen (da se odmori) Proslo je mastilo ovih olovaka, olovaka ispraznjenih Prosle su reci ovih recenica, recenica recenih Prosli su listovi ovih svesaka, svesaka ispisanih Prosle su I…

POETICHNA MELODIJA

Melodija; zavisnost nota od sviraca. Ne znas note, ako ih pre toga ne sviras, Ali ne znas ni da sviras, ako ne znas note. Ako ne znas to, onda nisi bolji od kovaca bez cekica. Poezija; zavisnost reci od pisceve maste Ne znas reci, ako ih pre toga ne kazes. Ali ne znas ni da kazes, ako ne znas reci. Ako ne znas to, onda nisi bolji od zakrzljale baste. Poeticna melodija zavi si samo od znakova interpunkta, Nije vazno sta napises, vec kako ga pises Prati znakove I naucices…

ZIVOT

Zivot je poput dugog putovanja Pun problema brda I rupa Pratimo li znake na putu Necemo promashiti nashu rutu   Pazimo preko kojih rupa gazimo Na neke gazimo neke zaobilazimo Bitno je samo sta cemo pregaziti Ali I kakvi cemo amortizeri biti   Zivot je poput izgradnje naseg doma Kako ce izgledati to resavamo odmah Jer na kraju znacemo da li je od slame ili kamena Kakvi smo stubovi, da li od trske ili od betona   Stubovi su nam porodica, prozori obrazovanje I znanje Cigle su nam greske I…

Dan kada sam dobio jackpot

Prelepo jutro ,petak je jutro bilo, Probudio sam se pored voljene osobe Ja sam se probudio a njoj se I dalje snilo Ja radostan ona umire od dosade Nishta novo, barem je sunce izaslo na istok Prvi znaci proleca su stigli, mislio sam Ne sluteci shta mi donosi zapad, dana istog Kada cu dobiti nesto neocekivano, mozda san. Nekome java, nekome san, sve jedno je; Ja sam I dalje radostan, dok idem kuci svojoj Dok drzim je za ruku, njoj; sve jedno je. Nervozna je bila,ja sam je ipak drzao…

Znam, ali ne znam….

Znam da je zemlja jedna eliptichna putanja Da je vreme poput paukove mreze zamrshena Gde su spojevi primetni kao  I osecanja I sve je povezano poput porodicnog stabla Znam da sve lose mora zameniti dobro Uravnotezeno kao covek na zici ali sve se to deshava I previshe sporo dok drzimo ravnotezni stap u ruci Znam da je zivot jedna posebna igra Gde pravila zadajemo svojim znanjem pun problema kao da gazimo preko zara neki prelaze bosih nogu a neki “snalazenjem” Znam da je ljubav slatka bol koje srce voli U…

SVASTARA

Sveska sa linijama, poluprazna i niko je nije prochitao Ima dosta toga da kaze, preprica,objasni I dokaze Pesme,tako proste objasnjavaju srca koja sam upoznao Stihovi puni ljubavi, tuzni, srecni, lazni I istiniti Mudrosti koje objasnjavaju zivot kakav jeste Skice I boje koje je ulepsavaju, kao da je bojanka Sve u njoj je tako  detinjasto, a ipak  tako starije Svaka pesma pa I ova, govore kakva je ovo svastara.

"DOSADA U IGALU"

Igalo, 11:10 naveche, nebo prepuno zvezda,nedostaje mi mache, “Veliki Medved”, 6 prsta od njega nasha zvezda da me podseti na tebe da mi se smanji dosada. blesave misli, hiljade njih. zvezda ih usmerava u ritmu muzike koja dolazi s’desna. pesma, toliko glasna, a ipak uskladjena i tiha, odzvanja mi glavom. Telo pulsira u ritmu, dok brod more uznemirava i talase pravi da udaraju u mulo, koje je starije kao i posada sahranjena u njoj. Igalo 11:10 naveche sve se pretvorilo u broj. Josh nekoliko slova i nema vishe, josh neko…

"SMANJENJE BOLOVA"

Mislish li da moja ruka pishe ove rechi? mislish li da ova olovka propushta mastilo? ne, ovo moje srce pishe… ova olovka ispushta moj bol, a papir…. papir samo upija ne znajuci shta te rechi znache , jer, nema srce da oseca jer nema usta da kaze ne diraj me ove noci… pusti me samo da pishem…. zelim odmah sada poci….. ne zelim ni da gledam, ni da dishem…. zelim da se ostavim ovog bola, hocu da kazem sve najvecem slushaocu na svetu, moja rima opet ce pocheti da rola,…

Koracham

Koracham, kroz tihe parkove dok pahulje zamucuju mi vid dok pokushavam da se sredim I smirim nervozu Koracham, pahulje tako su razvukle belu zavesu ili bolje beli zid tako divno padaju,razmishljam, mogu napisati prozu Koracham, vidim prelepe pejzaze ispred sebe ali nervozno ne obracam paznju Koracham, ostavljam josh jednu nedelju iza sebe koju nisam doziveo, vec sam sedeo na panju Koracham, pored mene je osoba koju I ne slusham jer smirujem misli dok gledam u pejzaze Koracham, ona pricha, ne zaustavljam je vec je pushtam jer ne mogu je prekinuti…

Uchim da zivim

Toliko toga mogu reci, ali da li mogu ljudi da me slushaju? kazu da slika govori 1000 rechi ali kad bi je nacrtao, da li ljudi shvataju? zivot mi nije tako losh, ali znam da uvek moze biti bolji. jedan dah ne cini mi udisaj ali onaj koji izgubim znam da pamtim. kad god sam neshto pisao, pisao sam iz srca u zavisnosti u kom je stanju, pisao sam sa osmehom ili grimasom svakog dana uchim da zivim jer niko nije savrshen, te uchim sa svojom greshkom. sada tezim da…

Voleo sam da je gledam dok spava

Kada se sunce na horizontu javi Prvi perao kada se oglasi Kada njegov zvuk pocinje da davi Noc poput prekidaca kada se ugasi Budio sam se sa tim suncem na horizontu Budio se tako mirno I spokojno Jer bila si odmah tu, na drugom jastuku Uopste se nisam osecao umorno Pre jutarnjih obaveza voleo sam da te gledam Te sam se I budio ranije zbog sjajnog pogleda Imao sam te tada, zeleo sve da ti dam Vidim te svakog dana, cak I sada Roze boja tvojih usana, u obliku poljubca,…

Osoba koju imamo….. ali nemamo!

Devojko (momce) koja (koji) bezis, stani! Samo malo zastani i okreni Moji dani su prazni bez tebe Tvoja sudba je da budes kraj mene Osecam to jako Osecam da je to tako Ne idi u ruke drugog (druge) momka (devojke) Ne idi …….. stop! Verujem da ste imali ovakve prilike Da ste sve pokusali ali dobili samo neprilike Kao da je to bio san ili mozda kosmar? Kao da osecas da si mlad ili mozda star? Sve je tako glupo i tromo Sve je tako umorno i bolno Sve sto…

Dragocena moja

Devojko mala dosla si mi u snovima Romantika bese sa nama A ti najlepsa bese Govorio sam ti reci najlepse One su bile samo nase Cvrkutace ptice samo malo tise Eh da te samo nadjem takvu i na  javi :0) Necu cekati, odmah cu te samo za mene uzeti Ako te ikada nadjem ovo znaj Moja ces samo biti Ovo su moji stihovi istiniti Ja necu da se stidim a nemoj ni ti Ako budem imao srece tebe videti, nadam se da cu ti se svideti.

Nervoza

Nervoza, jer je to ono kada nekog mrzimo? Ili je to ono kada histerisemo? Da li se to desava zbog voljenog? Ili se to dogadja zbog ljubomornog? Svejedno, uvek je ista Uvek u tom trenutku mrzimo Uvek histerisemo Ili je to zbog voljenog Ili je to zbog ljubomornog Ali je ista Dolazi kao mala iskra Pretvara se u vulkan Kao vetrom uzburkan Povlaci se kao kao stena koja pada Ali kad padne ne boli Vec se ne secas ,zasto, i zbog cega kao ja sada Kao da na ranu uopste…

Raspalo vece

Chair, klupica, chokoladica iz celofana viri. Drvo, tako mirno, vetar kroz shum pochinje da piri. Obukao sam jaknu, otvorio flashu soka, chep ostavio na dasci. Potegao flashu, popio ledenu technost koja me budi iz misli. Tu sedim vec neko vreme, u miru, sve je mirno, mirni su I ljudi, nechujni im koraci. Muziku slushao uz put do ovog mesta, ispod drveta, da razmishljam, ali u glavi mi krici. Cura u koju sam zaljubljen zbog mene sama je u grad izashla. Nemam novac a ni volje, da me pozove bash je…

I sad kad sam te izgubio

I sad kad sam te izgubio, moja patnja nije ogromna; I sad kad sam te izgubio, barem znam da si slobodna; I sad kad sa te izgubio, nije nishta kao shto je bilo; I sad kad sam te izgubio, srecna si pa mi je milo; I sad kad sam te izgubio, opet ne mogu da zaspim; I sad kad sam te izgubio, o tebi ne prestajem da mislim; I sad kad sam te izgubio, ponos mi kaze da idem dalje; I sad kad sam te izgubio, srce zudi da vrati…

Tiho razmishljanje

i vecheras sedim kao starac, sa mislima shto saraju nebom. trazim zvezdu malu kao komarac, i nalazim mir sa samim sobom. iako nishta mi ne znachi, chak i srce ne lupa za njom vishe. zbunjuju me njeni znaci, koje mi shalje kao kapljicu bez kishe. ne primecuje me, kao  ni grupa ljudi sa kojom bleji. chak i misli ove, da joj kazem, ne bi mi verovali, jer ona ne greshi. zvezde vec pochinju da padaju, radja se novi dan. chak i sad neki stradaju, a ja sam i dalje mamuran.…

Idi

Tuzno je kad ruze venu, A tuga je kad covek ostavlja zenu, Zima je kad napolju snezi, A hladno je kad srce od srca bezi. Idi , I uhvati srecu, Idi, ja te pratiti necu Idi, I za tobom ce svi da krenu, Idi, ja cu se pretvoriti u stenu.

Loser

Well now, how should I say it right? I’m just going to say, the truth, is not bright Look me; you’ll se, the broken record In love, I’m alone and I’m bored So what? I don’t really care But people around me steer And they’re always ask the same question Why am I always locked, like a prison? That is me but not my heart, I say I’m not alone I have friends, but that’s what my heart slays Heart don’t need friends it need a person who is right…

Pricanje sa samim sobom

Dok sedim u ovoj praznoj prostoriji Osecam se kao da nishta ne postoji Kao da su mi svi snovi prazni Samo su tu oni pametni Oni koji ne postoje Svi oni koji uvek cute Tu sam I ja sam sa njima Sa svim secanjima Sa praznim mozgom Olovkom skojom nemam shta da pishem Sa prichom koju ne mogu ni da opishem Zato neshto samo shvrljam Kao da dosadu ubijam Ustvari je samo pretvaram U neshto shot bih nazvao zanimacija Dok me ne ubije inspiracija Kad to prodje bicu u mislima…

Poema o pesmama i stihovima

I sada kada sve moje pesme gledam Ja vidim da jos odrastao nisam Samo sam u stihovima odrastao i ozbiljan Vidim da sam pisao o onome u sta sam nesguran Pesme moje polako se trose, ali ostaju iste Stihovi moji polako cure, ali me uvek od prljavog zivota ociste Ja se menjam, pesme su samo odraz onoga kakav sam bio U njima su sve moje zelje i sve ono sto sam oduvek krio Moje pesme me brane od suza koje ne volim Stihovi su mi tu uvek i kada volim…