Zar ne…?

Koračaj smelo, jer ti si hteo da jednog dana, pred tobom svita nesretnih ljudi, s bremenom na vratu, pognuta kleči u sopstevom blatatu. Koračaj smelo i hvali Boga što ti je noga čelično jaka i rukom hvataš željezo vrelo, to si tražio, to si hteo, zar ne…? Koračaj smelo, jer sad su ljudi mali pred tobom a ti si uvek mali pred Bogom, NE  ZABORAVI !!!!!

Zraka

Ž ivot  je tunel bez tračka svetla, i tek kada  mu dodirneš kraj, osetiš kako jako peče, sav onaj  propušteni sjaj. U trenu kada  si  htela zgrabiti zraku, koja te mami , svi su bili pametni i rekli su ti stani. Ti poslušna, dobra, ćerka ,majka, žena, u odluci čvrsta kao stena, uvek bi osetila strah, možda su drugi u pravu, sigurniji  je mrak. Tako ceo život vijaš svoju zraku i večno živiš u mraku, u kovitlacu između sreće i tuge, izabrala si da slušaš druge. Polako osećaš kraj tunela,…

Igra

Pogledaj me moj nasledniče, videćeš dve ruke mučenice, usta usahla od požude pogledaj me moj nasledniče. I ti ćeš jednog dana glumiti sreću, igrati igru poznatu svima i tek u nekoj svojoj pesmi osetićeš da te ima. Ti bićeš tu a nećeš biti i nećeš moći drugima otkriti, kako je to biti a ne biti sami ce osetiti. U nekom ćošku u nekoj sobi, bezbrižna spavaće tvoja mašta tad ispred tebe biće ništa a iza tebe ostaće svašta. Pogledaj me moj nasledniče….

Ukradena duša

Osećam miris ruža u sobi, osećam proleće kako se budi, osećam mladost kako ludi, dok duša mi umire. Odjednom grom se prolomi, odjednom sevnu munja, odjednom nestade proleća i pas skitnica poče da lunja. Naiđe pobesneli pas na dušu koja umire, dvaput, triput, tužno zalaja i duša izmučena njegova posta. Pređe preko rasklimatanog mosta i uđe iz proleća u vreme što se menja, odjednom nestade i sad je nigde nema. Vrati se dušo moja meni, vrati se dušo i ona stara budi, zašto te lavež dvoličnog psa, odvede tako daleko?…

Zaborav

Gde god da kreneš prate te  oči, pogled zamućen žene što pati i onog trena kad srce shvati, da zaborav ne postoji i ruka posrne u mraku, tražeći izgubljenu sunčevu zraku, glasovi pohote iz dubine duše, počeće čežnju polako da ruše i na tren nestaće sve, ostaće tek suze dve da podsete da zaborav ne postoji!!!