ljubav je propali krevet na rasklapanje u podstanarskom stanu od sto evra mesečno.
Autor: aorist
ja sam
mrtva metafora
trivijalna fraza
marginalna ličnost
iskomplesirana žena
kompleksan sagovornik
zapeta u zagradama
izbačeni upitnik
diferentna
tačka
portret muškarca
znam ko si i gde živiš znam gde si sakrio svoje lice dok sam pravila tvoje srećne portrete
ljubavna
ljubav je slobodan lift u desetospratnici do trista kilograma
sunce se vraća kući
banu mi sunce u noć zavuče se ispod jorgana hladna stopla dodirivaše moje listove kako se širila toplina tako se san pojavi
DOBRO JUTRO
noćas sam sanjala vozove nepoznata lica prolaznika sedela je zavaljeno u kupeu tišina je mirisala na starost a mrak su uznemiravale sijelice iz tunela dok je svetlost bacala iskre u oči putnicima razmišljanje o prolaznosti života nekako ide uz scenu ide i Bukovski ali ovde nema ko njega da čita jutro se budi ustajem lagano slučajno u ogledalu vidim ženu pomalo liči na mene
GRAD
a tamo u gradu srušeni osmesi oguljeni zidovi prljavi pogledi modre misli razbacano detinjstvo nestaje grad ulice su prazne
REKAO MI JE
samo zamisli nije teško zamisli zemljotres u najavi isfrustriranu zimu ljubav na prvi pogled alavog muškarca plač porodične kuće ništa ne osećam emotivno sam ravna kao vojvodina
ova ide bez naziva
pričala sam puno o lokalnoj politici preterano sam kenjala o društvu par bačenih na pod suvih rečenica o seksu vodila sam trivijalne govore uglavnom sama sa sobom
ljubavna pesma
treba mi olovka i malo papira da napišem pesmu o prošlosti treba mi bogat život treba mi soba i zgodan muž da mogu do detalja da opišem divlji seks treba mi soba hermetički zatvorena da napišem jebenu ljubavnu pesmu
U PROLAZU
dotakla sam tvoje usne u prolazu dok je stvetlost prolazila tiho kroz ključaonicu u mislilma sam poželela da samo jednom izgovoriš moje ime stranče tame se plašim ali tvoje ime izgovaram zatvorenih očiju
RUČAK U DVA
zidovi bez prozora i vrata bez ključaonice nedelja je vreme za ručak jedemo i ćutimo grickamo džigericu ti moju ja tvoju
haiku
budi se miris iz spavaće sobe zima je u potkošulji
LJ
želim te i dok klaustrofobična avangarda igra žmurke
noćni razgovor
polako u zanosu dodirnula sam sujetu i klizila je niz prste slivala se gorčina dok je jezik bio suv tako lagano zamahnula sam zavesu pokrila sam ceo jebeni život ostavila sam ga iza sebe i odjeknula je kurva se okrenula i opsovala me je
grad
plači vojnici su se razbežali zemlja je crna i suva plači glasovi bruje okean nestaje
TERET
ja nosim tvoje snove na ramenima teške poljupce na leđima pantalone sa ukusom malina ja nosim bolove ja nosim sve ja nosim reku u džepovima bradu na grudima i teško je i teško mi je
KLOVN
jašem svoje snove odevena u svet koji mi je poklonila tvoja majka mrtva je evo već par godina a ja sam za toliko starija peglam bore i pravim osmeh od plastelina digresija i isfrustrirani plač me iritira na margini sam ni gore ni dole
ljubavni minimalizam
široke usne obuhvatiše moje sve široke usne obuhvatiše moj svet
KRAJ
zakucan pogled iza belih butina i brega još trenutak do
devet
devet dana mlade dame dominiraju dan pobede dolazi deterdžent ne pomaže
ona ne zna šta je bioskop
njene cipele su crvene i koračaju tiho kao noć prolazi mesec i oblak zavlači joj se između butina dok spava ona vuče Beogradske U L I C E za nos
UMETNOST JE NEGDE DRUGDE
Ja sam remek-delo svojih roditelja karikatura svoga oca tužan i usamljen portret moje majke
PUTNIK
Ja sam beskućnik Nemam čak ni prostor sa video-nadzorom Kalendar sam poslednji put videla Onda kada mi je baba umrla Čisto da upamtim datum Prezime sam zadržala svoje da ne bih imala problema sa nasledstvom Ipak moj džep je tako mali ne bi podneo toliko puno grešaka A ja Ja u stvari nemam džep Imam samo jedan džak I u njega su strpani svi moji snovi Dobro jutro Beograde Danas si ti došao na red Nemam kofere Primedbe ni zamerke Ja sam samo u prolazu
još malo o meni…
ja sam hermetički zatvorena lutka ja sam marioneta ja nisam marioneta ja sam Marta ja sam mesec mart ja sam cveće u martu ja sam drvo ja sam jorgovan ja sam ljubičasto ja sam modro zeleno ja sam modrica ja sam udarac u glavu palicom ja sam prebijeni beskućnik ja sam emigrant ja sam gazda svoje sopstvene kuće koju nemam ja sam izgubljeno detinjstvo u svim mojim pesmama ja sam priča u pokušaju
muškarac S
danas sam posmatrala kako je neki muškarac u tamnim pantalonama svetloga lica i jake brade stojeći na mostu brojao prste na rukama misleći da su to snovi videla sam ga poderane pantalone možda je svet previše divlji za te tanane prste