[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]


Godine neznanja, protekle bez nas

*MOJA ISTINITA NEVEROVATNA PRIČA*

Sredinom šezdesetih upoznao sam puno novih drugova, prijatelja, prijateljica. Mladi, često smo pravili žurke /sada se to zove PARTY/. Već u to vreme počeo sam da radim. Preko raznih dopisivanja – nije bilo ovakve elektronike tada – upoznao sam najpre Vesnu, iz Zagreba, pa kasnije i ONU osobu, zvaćemo je dalje Sekica, isto iz ZGB. Vesna je upravo planirala da nastavi školovanje u Internatu VMA /vojna akademija/ za medicinske sestre – i to baš u BGD. A ona veoma lepa pametna i slatka Sekica je pisala da ima članove dalje porodice i da često dolazi u BGD. Tako sam upoznao obe. I ODMAH se zaljubio u Vesnu. Ona je postala moje sve. Moja prva najveća ljubav. Naravno, Vesna je bila stalno u Internatu u BGD, dok sam Sekicu vidjao povremeno, mada je često putovala za BGD. Bila je Sekica veoma odani prijatelj, na nju je čovek  mogao da se osloni, ona je pomagala u svemu, veoma načitana i tada, volela /i voli i sad, naravno/ književnost, naročito Jesenjina, mnogo lepih stvari vezujem za nju. Veoma iskrena prijateljica. ALI, uvek to ali … ja sam SAMO video i veoma iskreno voleo Vesnu. I visio stalno posle posla pred Internatom, dok se ona trudila da dobije vanrednu izlaznicu. I putovao svuda sa njom. I delio sve najbolje sa njom, Ali, ja sam veoma i sad siguran, i ona je mene mnogo volela. To nije bila maska niti gluma, to je bila velika i iskrena ljubav. Često smo i Sekica i Vesna i ostalo društvo bili i kod mene na tim žurkama. Ali, ja samo Vesnin, naravno. Velika moja prva ljubav.

Onda dolazi služenje vojnog roka. Težak rastanak na žel. stanici u jesen 1966. Veoma težak. To se ne može opisati… Odlazim od Vesne, a jedva čekam da je opet vidim na bilo kakvom dopustu, naravno. I ti dopusti, vanredni, uskoro i počinju. I sve onda počinje, ustvari, čim je voz napustio BGD i stigao u ZGB – gde sam ja – eto sudbine – imao vojni rok. Od odlaska, NI JEDNO PISMO OD VESNE, ni jedan paket, ni jedan tlf poziv, ništa. NIŠTAAAA. Koliko puta sam naravno zvao sa vojnog tlf, ali uvek – nije tu, pa dežurna je, pa van je Internata, pa onda otišla na Vežbe u prirodi.

I kada sam bio na svim tolikim dopustima kao vojnik u BGD, najpre sa stanice ja u Internat, ali Vesna NIKAD nije tamo u to vreme bila. NE VERUJEM da se to ikome ovako dogadjalo. NIKAD… Ni video je ni čuo, ni primio pismo, ni znao razlog ćutanja posle onolike ljubavi ??? NIKAD Ništa…

Vojska je bila gotova. Zvala me Sekica da dodjem tih godina kod nje i roditelja na proslavu Nove godine, naravno da sam otišao. Opis toga je moja pesma „HODNIK NAŠIH SUDBINA“ –objavljena i ovde-. Kao da sam predosećao da treba njeno NE da NE ČUJEM, nego da je nastavim ubedjivati i dalje. A ja sam pitao Sekicu – nije još tada znala sve oko Vesne, mislila je da sam još sa njom – da ipak budemo više od prijatelja. Bila je takodje veoma lepa, ali ja, budala, slep kod očiju, NISAM je tako primećivao – sve zbog Vesne.

Sekica me je tada odbila, rekla je NE i ja kao pravi dobro vaspitan sam to poštovao. „Nećemo narušavati lepo prijateljstvo, ti si veoma povredjen, možda još voliš Vesnu …“. I dalje smo ostali veoma dragi prijatelji, veoma iskreni poveravali smo sve tajne … naravno, sve manje sam je vidjao. A ona je stalno nosila u srcu svoju najveću tajnu. I nikom da poveri, nikom  jer je mislila sa se tako meša u nečije veze ili živote …

I u to vreme počinju moja lutanja po svetu. Velika i besciljna bežanja… Stopom napre, onda vozom, posle i svojim kolima. Svaki god. odmor koristio sam da odem van BGD. Nisam zaboravio ni Vesnu ali ni Sekicu. Mada sam se sa Sekicom posle onoga hodnika video lično tek pre oko 7 godina, još ja bio u braku. Koliko puta sam prolazio tih godina kroz ZGB, Previše, kada se sada setim. I ja, budala, uvek mislio, nemam vremena da svraćam kod Sekice, verujem da ima nekog, možda se i otselila, udala …

A ona, Sekica, u to vreme je UVEK kada sam ja bio van BGD bila u BGD kod rodjaka. I lutala ulicama BGD, ne bi li me negde samo videla. Pa pitala moje roditelje gde sam ja, a ja tad bio u Holandiji, posle sam u BGD promenio posao. Strašna sudbina, uvek je bila ovde kada ja nisam, a ja nisam svraćao do nje u ZGB misleći da je ona nečija,.naravno, da ne kvarim tudju sreću.

Isto tako, i Sekica je nosila ljubav prema meni UVEK u svojoj duši, ne rekavši to meni pre, najpre zbog Vesne, posle nije me videla, posle je mislila da sam u braku, što sam i postao 1973. Ali, vreme posle armije do tada ???? SVE bi bilo drugačije samo da je sudbina htela da nam da šansu. Neverovatne nepodudarnosti. A nije htela da nikom nanese zlo. Čak i kada smo se videli dok sam bio u braku, bila je sa jednom veoma kulturnom prijateljicom u BGD, ni tada mi nije priznala ljubav. Čak ni tada … Zvali smo je supruga i ja u posetu, obećala sutra … ali nije došla … Sve je to držala u svom srcu. Celih 50 godina. Bila je u braku koji je bio katastrofa od početka /sad razvedena zvanično/.

Meni je druga velika ljubav bila moja draga pokojna Željka, na veliku žalost naglo se istopila i preminula od karcinoma 2015. za veoma kratko vreme. I tada, nešto kasnije, na moju vest o tome, izražava mi sućut ona – Sekica – meni sasvim skrhanim od tuge. Ipak. TEK TADA pisanjem priznala mi je veliku ljubav prema meni, čuvala tu tajnu celih 50 godina. A ja tek tada u velikoj dilemi ??? Kako sada ??? Da li smem ??? Da nije nešto loše ako ponovo počnem nekog da volim??

I pitao i prijatelja i pitao na Željkinom grobu ali i pitao sveštenike. I svi su mi dali potvrdu da na to imam pravo. I tako smo počeli veoma snažnu vezu. Ne znam, možda pokušavamo da vratimo izgubljenih 50 godina ???

A Vesna, ona je nadjena posle neverovatnih problema, niti znao novo prezime, niti gde je … Uz veliku pomoć prijatelja saznam, živi u mom gradu !!! U BGD. Jasno u penziji, suprug takodje. I nadjem onda preko adrese tlf pa se nadjem sa njom. Potsetio sam je da mi je bila prva velika ljubav, i pitao samo da mi kaže ZAŠTO ???? Ništa više, bio sam veoma kulturan i fin. Video sam da joj je neprijatno, ali dalje od odgovora „ne znam, valjda moja nezrelost“ nije se pomaklo. A to NIJE tačno, ja bar to znam. Bila je i onda veoma svesna i veoma zrela. I veoma me volela. Ne može niko tako da glumi. Posle toga, sa Vesnom naravno ništa više.

I sada smo Sekica i ja, više daleko nego stvarno zajedno, ali to i nije tako teško kada nekog imate STALNO u srcu. Ona stalno kaže da je kriva što mi ranije rekla istinu, ali ja ipak i kažem i tako mislim da je to krajnje neverovatan sticaj okolnosti, ovako nešto je veoma retko. Veoma cenim njen stav da nije htela nigde da to kaže, misleći da time može narušiti nečiju harmoniju veze, ili braka … Naravno, ja sam ipak kriv, najpre ja … Nisam ja ni raskinuo nikad sa Vesnom, ali posle onakvih znakova da od nje odjednom nema ništa, trebalo je da budem DALEKO UPORNIJI prema Sekici. I jedem se u sebi stalno. I prekorevam sebe. I ima toga puno u mojim pesmama.

I ranije sam pisao pesme a sada naravno češće. Svaka je za Sekicu, naravno. I opet jedva čekam susret sa njom. To razumete. Ja nisam verovao da čovek može iskreno osećati toliko ljubavi prema raznim osobama, ali iskreno, a eto toga ima u ovoj mojoj istinitoj priči…

***

Ovo je najkraće, Ima još puno važnog ali ne suštinski, nadam se da sam uspeo sve da pomenem ovde. Ja ovde, ona je u ZGB, tamo kada odem jer nije sama u stanu /kući/ moramo u neki apartman. Dosta su tamo cene više no ovde, ali OK, sakupi se naravno za to.

Ona kada je ovde onda odemo u moju vikend kuću na planinu, posle dana pauze u hotelu BGD i na povratku takodje, tamo na planini smo baš sami i najviše svoji, i naravno, najviše je to materijalno povoljno.

Neka mi je moja najmilija Sekica uvek srećna … a ona to i priznaje, najzad jeste, najzad sa mnom … I kada jeste i kada nije, ona uvek JESTE sa mnom, a tako i ja. I zato pišem onako sada, baš iz duše, Ja iako osećajna osoba prosto nisam verovao da je ovo sve moguće i da se sve to meni dešava ???

A Vesni, naravno, ja ne sudim. Iako nije hrišćanski, ipak mislim da će za njen neverovatan postupak jednom biti pitana … I da li sam kriv što mi je stalo do istine, do odgovora na jednostavno ZAŠTO ??? O tome je i ona poznata pesma „IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO“.  Zbog meni i nama uzetih 50 verovatno sasvim drugačijih godina koje bi takve bile, da sam samo na vreme saznao istinu o raskidu i da sam ja, najveća budala na svetu, tada bio veoma uporniji oko moje Sekice ?

Eto moje priče.

Pozdrav …

                 Darko
17.jan.2019. Bgd

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting